Prema rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), Zorana Mihajlovića, potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu sa dvoje zaposlenih već prelazi 100.000 dinara. Ova cifra jasno ukazuje da trenutni nivo minimalne zarade, koji iznosi 51.744 dinara neto za avgust, ne obezbeđuje osnovne uslove za život. Mihajlović je istakao da je to alarmantna situacija koja zahteva hitnu reakciju nadležnih.
Savez samostalnih sindikata Srbije je predložio da minimalna zarada za 2026. godinu bude 70.000 dinara, što smatraju realnom osnovom za predstojeće pregovore sa Vladom i poslodavcima. Ovi pregovori su zakazani za 26. avgust, a sindikati očekuju da će biti otvoreni za raspravu o ovom važnom pitanju. Mihajlović je naglasio da je potrebno osigurati da radnici mogu da žive dostojanstveno, a trenutni iznos minimalne zarade to ne omogućava.
Vlada je predložila redovno povećanje minimalne zarade za 10,1% početkom januara, nakon vanrednog povećanja od 9,4% koje se očekuje u oktobru. Ipak, sindikati su ocenili ovu meru kao nedovoljnu, ističući da će inflacija ubrzo „pojesti“ ovo povećanje. Ova situacija dodatno naglašava potrebu za ozbiljnijim pristupom rešavanju pitanja radničkih prava i ekonomske sigurnosti.
Na skupu održanom povodom ovog pitanja, predstavljeni su preliminarni rezultati ankete SSSS i UGS „Nezavisnost“ o prihodima i rashodima domaćinstava zaposlenih. Ovi podaci će poslužiti kao važan argument u socijalnom dijalogu, kako bi se osiguralo da se glas radnika čuje i uzme u obzir u pregovorima.
Na kraju skupa, učesnici su poručili da, ukoliko ne dođe do dogovora s Vladom i poslodavcima, sindikati će biti primorani da koriste i druge mehanizme, uključujući proteste. Ova izjava ukazuje na ozbiljnost situacije i odlučnost sindikata da se bore za prava radnika i dostojanstven život.
Okruglom stolu je prisustvovalo oko 50 učesnika iz UGS Nezavisnost i granskih sindikata SSSS. Iako su bili pozvani, predstavnici Ministarstva rada i Ministarstva finansija nisu se pojavili, što je dodatno naglasilo nedostatak dijaloga između sindikata i vlasti.
Tokom rasprave, posebno su istaknuti problemi kompresije zarada i izjednačavanja plata. Učesnici su ukazali na to da veliki broj radnika sa srednjom stručnom spremom prima minimalnu zaradu, dok su visoke kvalifikacije obesmišljene i potcenjene, posebno u sektoru državne uprave, obrazovanja, komunalnih službi i šumarstva. Ova situacija dovodi do gubitka motivacije i odliva kvalifikovanih radnika iz ovih sektora.
Učesnici su se složili da uređivanje platnih razreda mora postati prioritet, kako bi se zadržala kvalifikovana radna snaga u zemlji. Takođe, poručeno je da borba za dostojanstven minimalac i prosečne plate ne smeju biti suprotstavljene, već da obe kategorije treba da budu deo zajedničke strategije sindikata. Ova koordinacija je ključna za postizanje dugoročnih rešenja koja će obezbediti ekonomsku stabilnost i pravdu za radnike.
Ova situacija sa minimalnom zaradom i potrošačkom korpom predstavlja ozbiljan izazov za društvo, a sindikati igraju ključnu ulogu u borbi za prava radnika. Njihova odlučnost da se bore za povećanje minimalca i adekvatne plate može doneti promene koje su neophodne za poboljšanje životnog standarda svih radnika u Srbiji.
