Sindikat instituta za književnost i umetnost pokrenuo je ozbiljnu inicijativu koja se tiče trenutnog upravljanja institucijom. Naime, članovi sindikata zahtevaju raspuštanje postojećeg sastava Upravnog odbora (UO), ističući da trenutna naučna politika više nije vođena od strane istraživača, već od strane članova UO čiju većinu imenuje Vlada. Ovakav način upravljanja, kako tvrde, dovodi do donošenja nelegitimnih i oktroisanih odluka koje ugrožavaju rad i autonomiju institucije.
Predstavnik sindikata, Živković, naglasio je da je Upravni odbor dužan da prihvata inicijative istraživača, a ne da preuzima kontrolu nad naučnim radom. On je ukazao na ozbiljne promene koje su se desile u poslednjih nekoliko meseci, uključujući smenu direktora i planiranje smene predsednice naučnog veća. Ove akcije, prema njegovim rečima, sprovode se bez ikakvog dogovora sa kolektivom, što dodatno produbljuje krizu unutar institucije.
Živković je apelovao na javnost i akademsku zajednicu, naglašavajući da ovo nije samo unutrašnji spor, već pitanje autonomije i slobode nauke. On je istakao da je trenutna situacija alarmantna i da postoji potrebna podrška kako bi se zaštitila naučna i istraživačka sloboda. U okviru ovog poziva, sindikat traži pomoć i razumevanje od strane šire zajednice, smatrajući da je od suštinske važnosti očuvati integritet i nezavisnost naučnih institucija.
Upravni odbor, prema rečima članova sindikata, ne samo da ne poštuje volju istraživača, već i donosi pravilnike i menja statut bez konsultacija sa kolektivom. Ove promene su izazvale uznemirenost među zaposlenima, koji smatraju da ovakvo upravljanje može imati katastrofalne posledice po kvalitet istraživanja i naučnog rada. Zaposleni ističu da je važno da se vrati demokratski proces odlučivanja unutar institucije, kako bi se osigurao razvoj i napredak naučne zajednice.
Živković je naglasio da se situacija ne sme posmatrati samo kao unutrašnji problem, već kao širi društveni fenomen koji se tiče svih koji se bave naukom i umetnošću. U tom smislu, on je pozvao kolege i druge relevantne institucije da se uključe i pruže podršku u borbi za očuvanje autonomije i slobode istraživačkog rada.
Sindikat je takođe istakao da su članovi UO, koje imenuje Vlada, često nesposobni da razumeju specifičnosti i potrebe naučne zajednice, što dodatno otežava situaciju. Prema njihovim rečima, istraživači bi trebali biti ti koji donose odluke vezane za naučnu politiku, a ne politički imenovani članovi UO koji ne poznaju dovoljno kontekst i izazove sa kojima se suočavaju.
Ova situacija nije jedinstvena samo za institut, već se može posmatrati kao deo šireg trenda u kojem se naučne institucije suočavaju sa pritiscima iz političkih krugova. Takvi pritisci mogu imati dalekosežne posledice po kvalitet naučnih istraživanja, kao i po slobodu mišljenja i kreativnosti unutar akademske zajednice.
U zaključku, sindikat instituta za književnost i umetnost poziva na hitnu akciju kako bi se zaštitile vrednosti autonomije i slobode nauke. Oni traže podršku javnosti i akademske zajednice u njihovoj borbi protiv nelegitimnog upravljanja institucijom, ističući da je od suštinske važnosti očuvati nezavisnost istraživačkog rada i omogućiti istraživačima da donose odluke koje se tiču njihovih oblasti rada.
