Kineski predsednik Si Đinping iskoristio je samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Tjenđinu kako bi obećao značajnu finansijsku pomoć članicama ovog saveza, kao i da uputi suptilnu poruku Zapadu, naglašavajući da je era „siledžijskih praksi“ prošlost. Tokom samita, Si je najavio pakete pomoći u vrednosti od 280 miliona dolara u grantovima i dodatnih 1,4 milijarde dolara kroz bankarske zajmove, čime Kina nastoji da ojača svoje veze sa državama članicama.
Osim finansijske podrške, Si je predstavio novu „Inicijativu za globalno upravljanje“, koja ima za cilj preoblikovanje međunarodnog poretka, što ukazuje na ambicije Kine i Rusije da postanu ključni igrači na globalnoj sceni. Na ovom skupu prisustvovali su lideri iz Rusije, Indije, Turske, Irana, Pakistana i drugih država, a posebno je primetno jačanje strateškog partnerstva između Kine i Rusije, što dodatno komplikuje odnose sa Zapadom.
Analitičari smatraju da Moskva želi da pokaže da nije izolovana na međunarodnoj sceni, dok Kina koristi ovu priliku da se pozicionira kao alternativa Zapadu. Ruski predsednik Vladimir Putin je u svom govoru ponovio stav da rat u Ukrajini nije rezultat ruske agresije, već „državnog udara koji je podržao Zapad“. Ova retorika je deo šire strategije koja ima za cilj da legitimizuje ruske akcije u Ukrajini i da se distancira od kritika koje dolaze iz zapadnih zemalja.
Indijski premijer Narendra Modi je takođe iskoristio ovu priliku da se sastane sa Putinom, čime se potvrđuje da Nju Delhi balansira između Moskve i Pekinga, dok istovremeno održava odnose sa Zapadom. Ovaj susret dodatno naglašava složenost međunarodnih odnosa u savremenom svetu, gde zemlje često pokušavaju da izgrade strateške saveze koji odgovaraju njihovim nacionalnim interesima.
Uoči vojne parade koja je zakazana za 3. septembar u Pekingu, na kojoj se očekuju prisustvo Vladimira Putina, Aleksandra Vučića, Redžepa Tajipa Erdogana i Kim Džong Una, postaje sve jasnije da se formira nova globalna osovina Istoka protiv Zapada. Ova paralela između Istoka i Zapada može dodatno destabilizovati postojeće međunarodne odnose i dovesti do novih tenzija u globalnoj politici.
Posebnu pažnju privlači i Kim Džong Un, koji je prvi put prisustvovao multilateralnom događaju, što otvara mogućnost za istorijski susret sa Si Đinpingom i Putinom. Ovaj susret bi mogao značajno da utiče na buduće odnose između Severne Koreje, Kine i Rusije, a takođe bi mogao poslužiti kao platforma za razgovore o regionalnim pitanjima i bezbednosti.
U svetlu ovih događaja, analitičari ističu da je važno pratiti kako će se razvijati odnosi između ovih država i kako će to uticati na globalni poredak. Mnogi veruju da će se Kina i Rusija nastaviti da sve više približavaju, dok će zapadne zemlje morati da preispitaju svoje strategije i pristupe u svetlu ovih promena.
U zaključku, samit ŠOS u Tjenđinu predstavlja značajan korak u jačanju odnosa između Kine, Rusije i drugih zemalja članica, dok istovremeno šalje jasnu poruku Zapadu o promeni globalne dinamike. Ove promene će sigurno imati dugoročne posledice na međunarodnu politiku i globalnu ekonomiju, a svet će biti svedok kako se formira nova geopolitička realnost.
