Ako ste ikada čuli da vas ljudi opisuju kao razmaženo dete čije se posledice osećaju i danas, možda je vreme da preispitate svoju prošlost. Da li je to samo preuveličavanje, ili se u tim rečima krije i neka istina? Stručnjaci sa portala HackSpirit predlažu nekoliko pitanja na koja se možete osvrnuti. Ako se prepoznate u većini njih, moguće je da su vas roditelji previše štitili, što može uticati na vašu sposobnost snalaženja u različitim situacijama.
Jedno od prvih pitanja koje se postavlja jeste: da li ste previše zaokupljeni sobom? Iako razmaženost u detinjstvu ne mora nužno značiti da ćete kao odrasli biti egoisti, može doprineti toj tendenciji. Kada dete dobija previše pažnje, lako razvija osećaj da je centar sveta. U odraslom životu, to se sudara sa realnošću – stvari ne idu uvek onako kako bismo želeli. Osobe koje su previše fokusirane na sebe često nemaju dovoljno empatije, ne razumeju kako njihovi postupci utiču na druge i imaju poteškoća u održavanju bliskih odnosa.
Drugo važno pitanje je: kako podnosite neuspeh? Deca koja su previše štitena retko imaju priliku da razviju otpornost. Kada im se stvari olakšavaju, suočavanje sa preprekama postaje pravi šok. Umesto da pokušaju ponovo, često odustaju ili krive okolinu za svoje neuspehe. Ova prekomerna zaštita može dovesti do straha od neuspeha, što se može manifestovati u odrasloj dobi kao izbegavanje izazova.
Takođe se postavlja pitanje da li ste izrazito izbirljivi. Ako vas u detinjstvu nisu učili kako da se prilagođavate različitim situacijama, moguće je da ste razvili preteranu izbirljivost. To se može manifestovati kroz insistiranje na specifičnim mestima za jelo, teškoće u pravljenju kompromisa, ili čak odbacivanje prilika koje ne zadovoljavaju vaše visoke kriterijume.
Još jedno pitanje se tiče perfekcionizma. Roditelji razmažene dece često nisu dosledni u postavljanju granica, što može dovesti do toga da kao odrasli pojedinci pokušavaju nadoknaditi taj nedostatak postavljanjem nerealnih standarda. Ova potreba da se sve drži pod kontrolom često ih sputava u preuzimanju rizika ili u prihvatanju novih izazova.
Osobe koje su kao deca previše zavisile od svojih roditelja često nastavljaju da budu zavisne i u odrasloj dobi. Ako su roditelji često donosili odluke umesto njih, to može dovesti do oslanjanja na porodicu za finansijsku podršku, konstantnog traženja saveta i nesposobnosti da se preuzmu odgovornosti. Ova zavisnost može stvoriti osećaj nesigurnosti i potrebu za stalnim potvrđivanjem od strane drugih.
Na kraju, važno je razmisliti o tome da li ste zahvalni na onome što imate. Ako ne pokazujete zahvalnost ili uzimate stvari zdravo za gotovo, moguće je da vas tome nisu naučili. Kada porodica naglašava samo materijalne vrednosti, lako je prevideti ono što nema cenu – ljubav, zdravlje i iskustva. Ipak, dobra vest je da zahvalnost može da se nauči, a njeno praktikovanje često vodi do veće sreće i zadovoljstva u životu.
Svako od ovih pitanja može da vam pomogne da sagledate svoju prošlost i trenutne obrasce ponašanja. Ukoliko se prepoznate u većini ovih karakteristika, možda je vreme da razmislite o promenama koje bi vam mogle pomoći da postanete otporniji i sposobniji u suočavanju sa izazovima koje život donosi. Razumeti sebe i raditi na ličnom razvoju može biti ključ za izgradnju srećnijeg i ispunjenijeg života.
