Iznenadni i intenzivni period diplomatije započeo je putovanjem ruskog predsednika Vladimira Putina na samit sa američkim kolegom Donaldom Trampom u Enkoridžu na Aljasci, koji je održan u petak. Tokom ovog samita, oba lidera su pozdravila „tople“ i „konstruktivne“ razgovore, a Tramp i njegovi zvaničnici, uključujući specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa, izrazili su optimizam u pogledu mogućeg napretka.
Nakon ovog sastanka, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvan je u Vašington kako bi razgovarao o sporazumu koji bi mogao da uključuje teritorijalnu razmenu, priznavanje postojećih linija fronta i međunarodne bezbednosne garancije. U pratnji svojih ključnih zapadnoevropskih pristalica, Zelenski je pre grupnog sastanka obavio bilateralni razgovor sa Trampom.
Jedan od glavnih zaključaka iz nedavnih dešavanja jeste da se diplomatija vraća na velika vrata. Dva samita u pet dana sa zaraćenim stranama stavila su Trampa u središte međunarodnih pregovora o ukrajinsko-ruskom sukobu. U petak je Tramp dočekao Putina uz sve vojne počasti, što su bili prvi direktni razgovori između američkog i ruskog predsednika od eskalacije sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine. Za razliku od prethodne administracije Džoa Bajdena, koja je odbacila dijalog sa Moskvom, Tramp se oslanja na direktan, transakcioni stil pregovaranja i otvoren je za angažovanje svih strana kako bi se postiglo diplomatsko rešenje.
Tokom sastanka u Beloj kući, Tramp je odbacio ideju o primirju kao preduslovu za formalni mirovni sporazum, naglašavajući da je više voleo trenutni prekid vatre dok se radi na trajnom miru. Odbacio je stav nemačkih i francuskih lidera o primirju, ukazujući da su svi prethodni sukobi koje je rešavao prošli bez prekida vatre.
Uloga Evropske unije u rešavanju ovog sukoba čini se pasivnom. Analiza razgovora pokazuje da su evropski lideri, uključujući šeficu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, bili prisutni, ali nije bilo jasnog stava o sukobu. Šef NATO-a Mark Rute održao je prijateljski ton sa Trampom, ali se činilo da EU nema značajniju ulogu u ovom procesu.
Rusija, s druge strane, pokazuje spremnost za dalju diplomatiju. Pomoćnik predsednika Ušakov je potvrdio da je Moskva voljna da podigne nivo razgovora, iako nije otkrio ko bi mogao da predstavlja Rusiju u budućim pregovorima. Tramp je tokom razgovora sa evropskim liderima nagovestio da bi mogao da se održi bilateralni sastanak između Putina i Zelenskog pre mogućeg trilateralnog razgovora.
Jedan od ključnih aspekata ovih pregovora je i ekonomski profit za Ameriku. Tramp je navodno ubedio evropske lidere da pristanu na kupovinu oružja u vrednosti od 100 milijardi dolara koje će Ukrajina nabaviti od SAD. Iako nisu jasni detalji o tome kako će evropske države uključiti ovu kupovinu u svoje vojne budžete, Trampov pristup ukazuje na mogućnost značajne ekonomske dobitke za Sjedinjene Američke Države.
Međutim, budućnost ovih pregovora ostaje neizvesna. Unatoč intenzivnoj diplomatskoj aktivnosti, vreme će pokazati koliko će Trampovi napori biti uspešni u rešavanju sukoba. Zelenski do sada nije pokazao spremnost da pristane na teritorijalne ustupke koje je tražila Rusija. Takođe, ostaje nejasno koje bezbednosne garancije Zapad planira da pruži Ukrajini, uprkos kontinuiranoj podršci za naoružavanje ukrajinske vojske.
Na kraju, dok se međunarodna scena priprema za nove razgovore, neizvesno je kada će doći do daljih pregovora i koliko će oni biti efikasni u postizanju trajnog mira u regionu.
