Francuski servis za strimovanje muzike Dizer, koji ima sedište u Parizu, najavio je novi korak u borbi protiv prevara u oblasti muzičkog strimovanja. Ovaj popularni servis planira da počne sa obeležavanjem albuma koji sadrže pesme generisane pomoću veštačke inteligencije (AI). Ova odluka dolazi usled sve većeg broja muzičkih numera na platformi koje su stvorene uz pomoć AI alata, a za koje se sumnja da se koriste za nepošteno zarađivanje autorskih honorara.
U svetu muzike, veštačka inteligencija postaje sve prisutnija, a umetnici i producenti koriste tehnologiju kako bi stvorili nove zvuke i kompozicije. Ipak, pojavljivanje pesama koje su potpuno generisane računarom postavlja važna pitanja o autorskim pravima, originalnosti i etici u muzičkoj industriji. Dizer je prepoznao potrebu da se zaštiti integritet svog servisa i obezbedi transparentnost kada je reč o sadržaju koji nude svojim korisnicima.
Kako bi korisnici bili svesni kada slušaju muziku koja je stvorena uz pomoć veštačke inteligencije, aplikacija će prikazivati upozorenje o „sadržaju generisanom pomoću veštačke inteligencije“. Ova oznaka će pomoći slušaocima da razumeju poreklo muzike koju slušaju, kao i da se informišu o potencijalnim problemima vezanim za autorska prava i originalnost.
Dizer nije jedini servis koji se suočava sa ovim izazovima. Mnogi drugi muzički servisi i platforme takođe su primetili porast AI generisanih pesama. Ovaj trend dovodi do zabrinutosti među muzičarima koji se pitaju kako će se njihova umetnost i zarada od autorskih prava odvijati u svetu gde mašine mogu da generišu muziku brže i jeftinije od ljudi.
Prema nekim izvorima, postoji bojazan da bi AI generisane pesme mogle da preplave tržište, što bi moglo rezultirati smanjenjem prihoda umetnika koji se oslanjaju na tradicionalne metode stvaranja muzike. U tom smislu, Dizerov potez da obeleži ovakve pesme može biti viđen kao način da se zaštiti autentičnost i vrednost ljudski stvorene muzike.
Pored toga, Dizer će morati da razvije i implementira adekvatne mehanizme za identifikaciju i klasifikaciju muzike koja je generisana uz pomoć AI. Ovo može uključivati korišćenje naprednih algoritama i tehnologija za prepoznavanje uzoraka u muzici, kako bi se osiguralo da se svi relevantni sadržaji pravilno označe i obeleže.
Veštačka inteligencija već ima značajan uticaj na mnoge aspekte muzičke industrije, uključujući produkciju, promociju i distribuciju. Mnogi umetnici koriste AI alate za stvaranje novih zvukova ili za analizu muzičkih trendova, dok se drugi oslanjaju na AI za unapređenje svojih marketingških strategija. Ipak, kako se tehnologija razvija, tako se pojavljuju i nova pitanja o autorstvu, vlasništvu i etici.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je Dizerov potez deo šireg trenda u industriji muzike, gde se sve više postavlja pitanje kako se nositi sa sveprisutnom tehnologijom i njenim uticajem na kreativnost. Dok jedni pozdravljaju upotrebu AI kao alat za inovaciju, drugi izražavaju zabrinutost da bi to moglo umanjiti vrednost ljudske umetnosti.
Dizerova odluka da obeleži AI generisane pesme može predstavljati prvi korak ka većoj regulaciji i razumevanju u ovoj brzo promenljivoj industriji. U budućnosti, može se očekivati da će i drugi servisi slediti ovaj primer, kako bi obezbedili transparentnost i zaštitu prava umetnika. U svakom slučaju, ova tema će i dalje biti predmet rasprave i analize dok se muzička industrija prilagođava novim tehnologijama i izazovima.
