Šef misije Srbije pri Evropskoj uniji, Nenad Đurić, upozorio je da bi nedavne promene zakona koje je usvojila vlada Srbije, poznate kao „Mrdićevi zakoni“, mogle značajno da utiču na napredak u pristupnim pregovorima sa EU, posebno kada je reč o klasteru tri. Ovaj klaster obuhvata važne oblasti kao što su unutrašnji poslovi, pravda i osnovna prava, i smatra se ključnim za budućnost Srbije u procesu evropskih integracija.
Đurić je istakao da je usvajanje zakona koji se odnose na pravosudni sistem izazvalo zabrinutost među evropskim zvaničnicima. „Mrdićevi zakoni“ su dobili naziv po ministru pravde, koji je predložio niz reformi koje, kako se tvrdi, nisu u skladu sa evropskim standardima i principima vladavine prava. Specifične izmene se odnose na način izbora sudija i javnih tužilaca, kao i na autonomiju pravosudnih institucija.
U razgovoru sa novinarima, Đurić je naglasio da je EU postavila jasne kriterijume koje Srbija mora da ispuni kako bi napredovala u pristupnim pregovorima. On je dodao da bi neusaglašenost sa ovim kriterijumima mogla da dovede do dodatnih odlaganja u procesu pristupanja, što bi moglo imati dugoročne posledice po ekonomiju i političku stabilnost zemlje. „Srbija mora da pokaže da je posvećena reformama koje su neophodne za članstvo u EU“, rekao je Đurić.
On je takođe ukazao na to da su evropski partneri izrazili zabrinutost zbog sve većeg uticaja politike na pravosudni sistem u Srbiji, što dodatno otežava situaciju. „Bez nezavisnog pravosuđa i pravičnih zakona, teško možemo očekivati podršku iz Brisela“, dodao je Đurić. U tom smislu, on je pozvao vladu Srbije da preispita svoje odluke i da razmotri da li su „Mrdićevi zakoni“ zaista u najboljem interesu građana i evropskih integracija.
Mnogi analitičari tvrde da je trenutna situacija rezultat dugogodišnjeg procesa koji je doveo do erozije pravosudnog sistema u Srbiji. Prema njihovim rečima, vlasti su često koristile zakonske izmene kako bi osigurale kontrolu nad pravosudnim institucijama, što je dodatno umanjilo poverenje građana u pravdu. „Ovo je trenutak kada Srbija mora da se suoči sa realnošću i preuzme odgovornost za sopstvene postupke“, ističe jedan od analitičara.
U međuvremenu, opozicija u Srbiji kritikuje vladu zbog donošenja zakona koji su, kako kažu, u suprotnosti sa evropskim vrednostima. Oni tvrde da su „Mrdićevi zakoni“ samo još jedan korak ka autoritarnijem režimu, koji nastoji da osigura kontrolu nad ključnim institucijama. Opozicioni lideri pozivaju građane da se bore za svoja prava i da traže promene koje će dovesti do jačanja demokratije i vladavine prava.
U ovom kontekstu, Đurić je naglasio važnost dijaloga između vlade i opozicije kao i civilnog društva, kako bi se postigla šira saglasnost o neophodnim reformama. On je pozvao sve relevantne aktere da se uključe u proces donošenja odluka, kako bi se osiguralo da reforme budu transparentne i u skladu sa evropskim standardima.
S obzirom na sve navedeno, čini se da će Srbija morati da preispita svoje zakonske okvire i da se usredsredi na reforme koje će omogućiti brži napredak u pristupnim pregovorima sa EU. U suprotnom, opasnost od stagnacije u procesu evropskih integracija postaje sve realnija. Đurić je na kraju poručio da je budućnost Srbije u njenim rukama i da je na građanima da zahtevaju promene koje će dovesti do boljeg i pravednijeg društva.
