Prepoznati kada je vreme da ostanemo kod kuće zbog prehlade ili temperature je jednostavno, ali kada je našoj mentalnoj dobrobiti potrebna pauza, to često nije tako očigledno. Dani za mentalno zdravlje pružaju priliku da se isključimo, napunimo baterije i osvežimo pre nego što stres postane prevelik.
Ako osećate da „nešto nije u redu“, ali niste sigurni da li je vreme da zastanete, postoje neki znakovi koji vam mogu pomoći da donesete pravu odluku.
Prvi znak da je vreme za pauzu može biti kada primetite da se lako nervirate i reagujete impulsivno prema bliskim osobama. Ovo može ukazivati na to da ste pod prevelikim pritiskom i da vam je teško da kontrolišete emocije. Psihoterapeut Kristin Papa objašnjava da impulsivna reakcija često znači da smo u režimu preživljavanja, što otežava jasno razmišljanje.
Drugi znak je kada sitnice postanu katastrofe. Ako vas prosuta kafa ili gužva u saobraćaju izbacuju iz takta više nego što bi trebalo, to može ukazivati na to da ste preopterećeni. U takvim situacijama, korisno je oceniti situaciju na skali od 1 do 10 kako biste povratili perspektivu.
Teškoće sa koncentracijom, zaboravljanje ili osećaj „magle u glavi“ su takođe znakovi da je stres prevelik. Ovi simptomi ukazuju na to da vam je mozak iscrpljen i ne može da funkcioniše kako treba. Pisanje jednostavnih zadataka može pomoći da se oslobodite dela mentalnog opterećenja.
Ako primetite da su vam omiljene aktivnosti postale dosadne ili vas ne ispunjavaju, to može biti znak da vam je emotivna energija pri kraju. Povlačenje iz aktivnosti koje ste nekada voleli može voditi ka burnoutu ili depresiji, stoga je važno pokušati ponovo se povezati sa aktivnostima koje volite, čak i bez pritiska da se odmah osećate bolje.
Promene u apetitu, bilo da jedete mnogo više ili gotovo ništa, su česte reakcije na stres i znak da vašem organizmu treba podrška. Uvođenje barem jednog kvalitetnog obroka dnevno može pomoći u održavanju energije i dobrog raspoloženja.
Ako vam društvo postaje naporno, to može biti znak preopterećenja nervnog sistema. Ograničavanje vremena provedenog u razgovorima ili povlačenje u tišinu može pomoći u očuvanju energije. U isto vreme, važno je ne izolovati se previše; povremeno se javite osobama sa kojima se osećate opušteno.
U kulturi koja često slavi zauzetost, može biti teško dozvoliti sebi dan odmora bez griže savesti. Psihoterapeuti preporučuju posmatranje mentalnog dana kao prevenciju, koja sprečava burnout i vraća energiju. Da biste umanjili osećaj krivice, povežite svoj dan sa sopstvenim vrednostima i postavite jasne granice o tome kada se vraćate na posao.
Sve u svemu, bitno je pružiti sebi prostor za oporavak bez pritiska da taj dan mora biti „produktivno iskorišćen“. Ne zaboravite, dan za mentalno zdravlje može izgledati različito za svakoga – bilo da se radi o tišini, kretanju ili provodu vremena sa bliskim osobama. Na kraju, najvažnije je slušati svoje telo i um i pružiti im odmor koji im je potreban.
