Kineske vlasti nastavile su s dubokim preuređenjem vojnog aparata, a nedavna smena generala Mjaoa Hua, koji je bio visoki član Nacionalne centralne vojne komisije, označila je značajan korak u borbi protiv korupcije u vojnim strukturama. Ovu informaciju objavio je Blumberg, pozivajući se na izvore bliske političkim krugovima u Pekingu.
Smena generala Mjaoa Hua dolazi u okviru šire kampanje protiv korupcije koja traje u kineskom vojnom sektoru. Nacionalna centralna vojna komisija, sastavljena od šest članova, donosi ključne odluke za Oružane snage Narodne Republike Kine i nalazi se pod direktnim nadzorom predsednika Sija Đinpinga. Mjao Hua, koga su mnogi analitičari smatrali bliskim saveznikom predsednika, pao je u nemilost, što sugeriše da borba protiv korupcije ne poznaje izuzetke, čak ni kada su u pitanju visoki lojalisti.
Od leta 2024. godine, kineske vlasti su smenile više od deset vojnih zvaničnika zbog sumnji u korupciju koja se odnosi na nabavku vojne opreme, što je započelo 2017. godine. Ove smene uključivale su i dvojicu bivših ministara odbrane, što se doživljava kao nezapamćena čistka u novijoj istoriji kineske vojske. Posebna pažnja posvećena je Raketnoj sili, elitnoj jedinici koja upravlja kineskim nuklearnim arsenalom, čiji su pojedini zvaničnici uklonjeni iz sistema zbog sličnih optužbi.
General Mjao je ranije suspendovan iz Komunističke partije Kine zbog „ozbiljnih disciplinskih prekršaja“, što u kineskoj političkoj terminologiji gotovo redovno označava korupciju. U aprilu 2025. godine, Mjao je formalno izbačen iz parlamenta, što je dodatno potvrdilo njegov potpuni pad sa političke scene. Zanimljivo je da kineske vlasti nisu dale zvanično objašnjenje za ovu smenu, što je pojačalo spekulacije o ozbiljnosti i dubini slučaja.
Borba protiv korupcije u kineskim vojnim strukturama deo je šire strategije predsednika Sija za jačanje discipline, efikasnosti i lojalnosti unutar oružanih snaga. Činjenica da se uklanjaju čak i generali s reputacijom lojalista pokazuje da se radi o sistemskoj akciji, a ne samo o selektivnim potezima. Ova situacija postavlja pitanja o stabilnosti u komandnom lancu kineske vojske, posebno u svetlu sve većih tenzija u odnosima s Tajvanom, Japanom i Sjedinjenim Američkim Državama.
Međunarodni analitičari ocenjuju da Peking ovom kampanjom ne samo da želi da očisti vojsku od internih slabosti, već i da pošalje snažnu poruku političkoj eliti i međunarodnim akterima da Kina ozbiljno namerava da reformiše sve nivoe svoje vojne moći. U tom kontekstu, smena Mjaoa Hua nije samo deo unutrašnje borbe protiv korupcije, već i refleksija sveobuhvatnog restrukturiranja kineske vojne doktrine i sistema komandovanja.
S obzirom na to da su odnosi Kine s drugim zemljama, uključujući Sjedinjene Američke Države, sve napetiji, ova smena može imati dalekosežne posledice za način na koji Peking upravlja svojim vojnim snagama. Takođe, ukazuje na to da će se predsednik Si Đinping suočiti s dodatnim izazovima u održavanju stabilnosti unutar vojnog aparata, dok istovremeno nastoji da pojača disciplinu i lojalnost među svojim najvišim vojnim komandantima.
Tokom poslednjih nekoliko godina, Kinezi su svesno radili na unapređenju svojih vojnih kapaciteta, a ovi potezi mogu se posmatrati kao deo te šire strategije. Analitičari će sa pažnjom pratiti kako će se ova situacija razvijati i kako će uticati na unutrašnje i spoljne odnose Kine u narednim mesecima i godinama.
