Srpska demokratska stranka (SDS) zatražila je od Centralne izborne komisije (CIK) Bosne i Hercegovine otvaranje izbornog materijala sa određenih biračkih mesta u četiri lokalne zajednice, kao i grafološka veštačenja tog materijala. Ova akcija usledila je nakon održavanja prevremenih izbora za predsednika Republike Srpske, koji su se održali 23. novembra.
Vršilac dužnosti predsednika SDS-a, Jovica Radulović, istakao je da stranka zahteva donošenje odluka o ponavljanju izbora u Doboju, Zvorniku, Bratuncu i Laktašima, pozivajući se na sumnje u regularnost izbornog procesa. Prema rečima Radulovića, trenutni postupak ponovnog brojenja glasova, koji je naložen od strane CIK-a, ne može da obezbedi da volja birača bude pravilno odražena.
Potpredsednik SDS-a, Želimir Nešković, dodao je da je poziv CIK-u za ponavljanje izbora zasnovan na grafološkoj analizi potpisa. On je naglasio da je ponavljanje izbora u ovim lokalnim zajednicama ključno za održavanje demokratskog procesa. „Ponavljanje izbora u ove četiri lokalne zajednice je osnovni preduslov za demokratski proces do kraja ovog izbornog procesa“, rekao je Nešković.
Član Glavnog odbora SDS-a, Darko Babalj, postavio je pitanje CIK-u o razlozima zbog kojih pilot projekat sa skenerima i novim tehnologijama nije sproveden u Doboju i Zvorniku, iako je bio planiran za 2024. godinu. Ova pitanja ukazuju na zabrinutost stranke o transparentnosti i regularnosti izbornog procesa.
Na prevremenim izborima za predsednika Republike Srpske, kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Siniša Karan, osvojio je 221.836 glasova, što je 9.558 glasova više od kandidata opozicionog SDS-a, Branka Blanuše, koji je dobio 212.278 glasova. Ovi podaci su preliminarni i nekompletni, a do sada je obrađeno 99,91% biračkih mesta. Karan je osvojio 50,39% glasova, dok je Blanuša dobio 48,22%.
Ova situacija ukazuje na potencijalne tenzije unutar političkog pejzaža Republike Srpske, s obzirom na to da je SDS izazvao sumnju u regularnost izbora. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su izbori ključni za demokratski proces, i da svaka sumnja u njihovu regularnost može imati dalekosežne posledice po poverenje građana u institucije.
Radulović je naglasio da je SDS posmatrao rad CIK-a i da su njihova očekivanja u vezi sa transparentnošću procesa bila viša. Ovaj događaj postavlja pitanje o budućnosti izbornog sistema u Republici Srpskoj i kako će se rešavati slične situacije u budućnosti. U vezi sa tim, Nešković je istakao važnost grafološkog veštačenja kao načina da se obezbedi pravičnost izbora, dok Babalj naglašava potrebu za modernizacijom izbornog procesa putem novih tehnologija.
S obzirom na sve ove događaje, može se očekivati da će situacija u vezi sa izbornim procesom u Republici Srpskoj i dalje biti tema rasprava među političkim strankama, kao i u javnosti. SDS, kao opoziciona stranka, nastavlja da se bori za veće poštovanje demokratskih principa, dok će SNSD, kao vladajuća stranka, verovatno nastaviti da se protivi ovim zahtevima.
U zaključku, trenutna politička situacija u Republici Srpskoj ukazuje na potrebu za stalnim unapređenjem izbornog procesa i jačanjem institucija koje su odgovorne za njegovo sprovođenje. Očekuje se da će naredni koraci CIK-a i odgovor na zahteve SDS-a oblikovati politički pejzaž u narednim mesecima, a time i budućnost demokratije u ovom delu Bosne i Hercegovine.
