Potpredsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Želimir Nešković izjavio je da je stranka odustala od bojkota ponovljenih izbora u Republici Srpskoj, nakon odluke Centralne izborne komisije (CIK) koja je omogućila minimalne uslove za učešće. Ova odluka, prema Neškoviću, omogućava SDS-u i drugim parlamentarnim strankama da imaju po jednog člana na svakom od 136 biračkih mesta na kojima se ponavljaju izbori, što predstavlja osnovni uslov za učešće.
Nešković je naglasio da su prethodni izbori bili obeleženi sumnjama u regularnost, te je ukazao na mogućnost da CIK svojim odlukama legalizuje te sumnje stvaranjem težih uslova. Na predstojećim izborima, zakazanim za 8. februar, situacija ostaje teža u odnosu na prethodne izbore, jer stranke ne mogu akreditovati posmatrače. On je istakao da su brojne primedbe i žalbe SDS-a na rad CIK-a, koje su imale za cilj da spreče ponovnu izboranu krađu, naišle na odbijanje.
Nešković je podsetio da je CIK odbio zahteve SDS-a za akreditovanjem novih posmatrača i za tehničkim izmenama koje bi unapredile izborni proces. Ove izmene obuhvataju korišćenje skenera, biometrijske kontrole identifikacije birača, kao i korišćenje spreja na prstima, što bi dodatno otežalo mogućnosti za prevaru tokom glasanja. On je takođe naglasio da CIK nije prihvatio ni zahtev da se glasači na biračkom mestu imenom i prezimenom prozivaju, što bi omogućilo bolju kontrolu i sprečilo krađu identiteta, koja se pokazala kao česta praksa na prethodnim izborima.
Na kraju, Nešković je istakao da je odluka CIK-a pružila osnovne uslove za učešće SDS-a na predstojećim izborima, što predstavlja minimum minimuma. Ova odluka omogućava da sve stranke koje imaju kandidate za predsednika, a koje su istovremeno parlamentarne, imaju po jednog člana na svakom biračkom mestu. Ovaj korak, iako nedovoljan, daje mogućnost SDS-u da učestvuje u izborima i pokuša da obezbedi regularnost procesa.
Izbori u Republici Srpskoj su često bili predmet kontroverzi i tvrdnji o neregularnostima. Ovaj slučaj ukazuje na složenost političkih procesa u regionu i izazove sa kojima se suočavaju stranke i njihovi lideri. Preporuke za unapređenje izbornog procesa i dalje ostaju na stolu, a kako će se situacija razvijati u narednim danima, ostaje da se vidi. Stranke će morati da se bore za svoja prava kako bi osigurale fer i poštene izbore, što je ključno za demokratiju i poverenje građana u institucije.
U ovoj situaciji, važno je da sve strane ostanu angažovane i da se njihovi zahtevi razmatraju ozbiljno, kako bi se stvorili boljitci za sve učesnike u političkom životu Republike Srpske. Na osnovu dosadašnjih dešavanja, može se reći da će predstojeći izbori biti još jedan test za političku stabilnost i sposobnost institucija da obezbede pravično i transparentno glasanje.
