Bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi je oslobođen obaveze nošenja nanogice nakon tri meseca, saopštila je danas Kancelarija javnog tužioca u Parizu. Odluka francuskih vlasti da mu odobre prevremeni uslovni otpust doneta je na osnovu njegovih godina i mogućnosti da zatraži takav status. Iako je oslobođen obaveze nošenja elektronskog uređaja za praćenje, Sarkozi i dalje mora da se pridržava određenih mera predviđenih uslovnom kaznom.
Sarkozi je osuđen na tri godine zatvora zbog podmićivanja i nezakonite trgovine uticajem. Od te tri godine, dve su uslovne, dok je bio dužan da jednu godinu odsluži kod kuće sa nanogicom. Uređaj mu je postavljen na zglob početkom februara, a ograničenja su podrazumevala mogućnost napuštanja kuće samo između 8 i 20 časova.
Prema novim uslovima, bivši predsednik će morati da traži dozvolu sudije ako želi da putuje u inostranstvo ili da bude odsutan sa svoje adrese duže od 15 dana. Takođe, tužilaštvo mu je naložilo da se odaziva na pozive i da prima posete službenika za uslovnu slobodu.
U decembru 2024. godine, najviši apelacioni sud Francuske naložio je Sarkoziju da nosi oznaku godinu dana, ali je istakao da, s obzirom na svoje godine, može zatražiti prevremeni uslovni otpust. Sarkozi, koji je napustio funkciju 2012. godine nakon teškog poraza na predsedničkim izborima, izneo je stav da je nevin i da planira da svoj slučaj iznese pred Evropski sud za ljudska prava.
Osim trenutne situacije, Sarkozi se suočava sa još jednim pravnim izazovom. U septembru će sud doneti odluku o optužbama da je primio nezakonito finansiranje kampanje u navodnom paktu sa pokojnim libijskim predsednikom Moamerom Gadafijem. Tužilaštvo je zatražilo da, ukoliko bude proglašen krivim, bude osuđen na sedam godina zatvora.
Sarkozi se redovno sastaje sa trenutnim predsednikom Francuske Emanuelom Makronom. Nakon spekulacija da bi mogao izgubiti najviše francusko odlikovanje, Legiju časti, zbog svojih pravnih problema, Makron je izjavio da bi se usprotivio takvom potezu. „Mislim da je veoma važno da se bivši predsednici poštuju“, rekao je Makron, naglašavajući da „ne bi bila dobra odluka“ da se Sarkozi oduzme nagrada.
Pre Sarkozija, jedini francuski lider koji je osuđen u krivičnom postupku bio je njegov prethodnik Žak Širak, koji je 2011. godine dobio dvogodišnju uslovnu kaznu zatvora zbog korupcije u vezi sa skandalom sa lažnim radnim mestima. Sarkozi je tako postao prvi francuski posleratni predsednik koji je osuđen na izdržavanje kazne, što predstavlja značajan trenutak u istoriji francuske politike.
Ova situacija je izazvala različite reakcije u javnosti, a Sarkozijeva politička karijera ostaje predmet rasprave. Njegova sposobnost da se vrati u politički život nakon pravnih problema i dalje je neizvesna, a njegovo ime ostaje povezano sa skandalima i kontroverzama.
Kao bivši predsednik, Sarkozi je imao značajan uticaj na francusku politiku, ali je sada suočen sa pitanjima o svojoj budućnosti i reputaciji. Njegova borba za pravdu i pokušaji da dokaže svoju nevinost samo su neki od izazova s kojima se suočava dok nastavlja da se bori protiv pravnog sistema koji ga je osudio. U ovom trenutku, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na njegovo nasleđe kao francuskog lidera.
