Vest o smrti Biljane Plavšić, nekadašnje predsednice Republike Srpske, izazvala je brojne reakcije u medijima, posebno u Sarajevu, gde je njena smrt opisana kao gubitak za jednog od ključnih aktera u ratu devedesetih, ali i kao podsećanje na njenu kontroverznu ulogu tokom tog perioda. Sarajevski mediji su je nazvali „osuđenicom za ratne zločine“, ističući njenu prošlost i političke akcije koje su dovele do brojnih optužbi protiv nje.
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Milorad Dodik, izjavio je da bi Plavšić trebala biti sahranjena uz državne počasti, čime je dodatno podelio javnost oko njenog nasleđa. Mediji su prenosili različite stavove o njenoj ličnosti, a portal Raport je u svom članku naslovio vest o njenoj smrti rečima: „Otišla je jedna od najmonstruoznijih kreatorki istrebljenja Bošnjaka“. U tekstu su naglašeni njeni radikalni stavovi i izjavama koje su, prema kritičarima, odražavale ekstremnu mržnju prema Bošnjacima.
Tokom rata, Biljana Plavšić je bila poznata po svojim izjavama koje su često izazivale užas i osudu. Njena izjava da je etnički progon „prirodni fenomen“ i da su Srbi „genetski superiorniji“ od Bošnjaka ostavila je dubok trag u kolektivnom pamćenju. Kao predsednica Republike Srpske, odigrala je ključnu ulogu u političkim previranjima tog vremena, uključujući ustoličenje Milorada Dodika na poziciju premijera 1998. godine.
Kako se navodi, Dodik je došao na vlast uz podršku Plavšić, ali i uz pomoć međunarodnih aktera, što je stvorilo nove političke dinamike unutar entiteta. U tom trenutku, poslanici Srpske demokratske stranke (SDS) su napustili sednicu kako bi srušili kvorum, ali ključnu ulogu su odigrali poslanici iz Federacije, koji su došli da podrže Dodika kao partnera koji može oslabiti SDS.
U dramatičnim trenucima, kada je falio samo jedan glas za kvorum, hrvatski poslanik Franjo Majdandžić je kasnije svedočio da se vratio na sednicu kako bi omogućio izglasavanje, čime je Dodik postao premijer. Plavšić je tada izjavila da je nova vlada „krštena“ i da je to bio „Kristov dan“, čime je ukazala na značaj tog trenutka u njenoj političkoj karijeri.
Dok su neki mediji isticali njenu akademsku pozadinu, govoreći o njenoj pređašnjoj karijeri kao profesorice biologije, drugi su se fokusirali na njene ratne zločine i stavove koje je pravdala pseudonaučnim teorijama. Nakon smrti Ratka Mladića, Plavšić je izjavila da je „uvek bila na njegovoj strani“, čime je dodatno podgrejala kontroverze oko svog nasleđa.
Njena smrt otvara nova pitanja o njenoj ulozi u ratu i politici, a reakcije iz različitih medijskih krugova ukazuju na to da će se o njenom nasleđu još dugo raspravljati.
