Konzervativne demohrišćanske stranke CDU/CSU i dalje odbijaju saradnju s ekstremno desničarskom strankom Alternativa za Nemačku (AfD), uprkos sve učestalijim raspravama o tome koliko je ta distanca politički održiva. Ova odluka o odbijanju koalicija sa AfD-om doneta je 2018. godine na stranačkom kongresu Hrišćansko-demokratske unije (CDU), gde je jasno navedeno da CDU ne želi saradnju ni sa Levicom ni sa AfD-om.
Međutim, trenutni događaji u Evropskom parlamentu ponovo su pokrenuli pitanje o „zaštitnom zidu“ prema AfD-u. Prema izveštaju nemačke novinske agencije dpa, Evropska narodna partija (EPP), čiji su članovi CDU i CSU, zajedno sa poslaničkim klubom Evrope suverenih nacija (ESN), radili su na predlogu zakona o pooštravanju migrantske politike. AfD, koja je prema Uredu za zaštitu ustava u pet saveznih pokrajina označena kao „dokazano ekstremno desničarska“, takođe je član ESN-a.
Manfred Veber, predsednik EPP-a i političar iz CSU-a, pokušao je da opravda ovu saradnju rekavši da CDU ne želi da AfD dobije pristup zakonodavnom procesu, ali da je potrebno pronaći rešenje za pitanje migrantske politike. Ova izjava nije uverila mnoge, s obzirom na to da je AfD očigledno učestvovala u izradi predloga zakona.
U Bundestagu je situacija još složenija, s obzirom na to da su krajem januara 2025. godine CDU/CSU i AfD zajedničkim glasanjem pozvali na promenu politike azila, što je izazvalo masovne demonstracije u kojima je učestvovalo nekoliko stotina hiljada ljudi. Na lokalnom nivou, saradnja između CDU-a i AfD-a već postaje sve očiglednija, a Fondacija Roza Luksemburg je dokumentovala više od stotinu slučajeva takve saradnje u 2024. godini.
Jedan od najistaknutijih slučajeva dogodio se u berlinskom okrugu Rajnikendorf, gde je CDU 2019. godine predložila zabranu nošenja marama za učenice do 6. razreda. Nakon višemesečnih rasprava, CDU i AfD su zajedno glasali za ovu meru u avgustu 2020. godine. Ovaj primer ukazuje na to da je saradnja na lokalnom nivou mnogo prisutnija nego što se to želi priznati.
U 2026. godini, debata o „zaštitnom zidu“ će postati još važnija, jer se očekuju pokrajinski izbori u nekoliko nemačkih pokrajina, uključujući Porajnje-Palatinat, Saksoniju-Anhalt, Meklenburg-Prednju Pomeraniju i Berlin. AfD trenutno uživa veliku podršku u anketama, posebno u Saksoniji-Anhalt, gde se očekuje oko 40% glasova.
U ovom kontekstu, poslanica CDU-a, Saskija Ludvig, iznela je stav da bi, u slučaju povoljnog izbornog rezultata, manjinska vlada koju predvodi CDU mogla povremeno saraditi s AfD-om i zajednički glasati, dok istovremeno odbacuje ideju o formalnoj koaliciji. Ona smatra da se izborna volja birača mora ozbiljno shvatiti i da „demokratija znači balans, a ne isključivanje“.
S druge strane, u Socijaldemokratskoj partiji (SPD) upozoravaju na opasnost od približavanja AfD-u. Premijer Porajnje-Palatinata, Aleksander Švajcer, naglašava da bi saradnja s AfD-om mogla imati ozbiljne posledice, pozivajući se na iskustva iz drugih evropskih zemalja gde su konzervativne stranke, udružujući se s desnim populistima, izgubile svoju političku suštinu.
Bivši šef Ureda za zaštitu ustavnog poretka u Brandenburgu, Jerg Miler, smatra da je „zaštitni zid“ propao i da je previše krut za savremenu društvenu dinamiku. On naglašava potrebu za dijalogom sa glasačima i političarima AfD-a, dok istovremeno poziva na čvrst otpor ekstremističkim idejama.
Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, poznat kao zagovornik „zaštitnog zida“, upozorava da demokratija neće opstati ako se saradnju uspostavi sa strankama koje preziru demokratiju. Na kraju, iako su stavovi građana o saradnji s AfD-om podeljeni, agencija YouGov pokazuje da otprilike četvrtina ispitanika podržava povremenu saradnju, dok 42% u potpunosti odbacuje takvu ideju.
