Ministri odbrane Hrvatske i Albanije, Ivan Anušić i Piro Vengu, zajedno sa ministrom odbrane privremenih prištinskih institucija, Ejupom Maćedoncom, sastali su se na marginama Minhenske bezbednosne konferencije. Ovaj sastanak je bio prilika za razgovor o produbljivanju saradnje u oblasti odbrane između ovih zemalja. Na društvenim mrežama, objavili su da su se fokusirali na nekoliko ključnih tema, uključujući odbrambenu industriju i razvoj proizvodnih kapaciteta u skladu sa NATO standardima.
Prema informacijama koje je objavilo Ministarstvo odbrane privremenih prištinskih institucija, posebna pažnja posvećena je unapređenju odbrambene industrije i jačanju vojnih kapaciteta. Albanijski ministar je takođe naglasio važnost zajedničkih projekata koji imaju za cilj jačanje saradnje u oblasti odbrane, kao i razvoj kapaciteta i unapređenje vojne industrije.
Ivan Anušić je na društvenoj mreži X naglasio da su razgovarali o trenutnim i budućim aktivnostima u okviru deklaracije o saradnji u oblasti odbrane. On je istakao da u toj deklaraciji „ništa nije sporno“ i da ona ne predstavlja pretnju nikome, već je usmerena na jačanje stabilnosti i sigurnosti u jugoistočnoj Evropi.
Međutim, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izneo je zabrinutost povodom formiranja vojnog saveza između Zagreba, Prištine i Tirane. On je tokom konferencije u Minhenu izjavio da ovaj savez predstavlja najveću pretnju Republici Srbiji. Vučić je istakao da ga brine što međunarodna zajednica ne reaguje na ovu situaciju i ne postavlja pitanja o razlozima formiranja tog vojnog saveza.
S obzirom na to da su Albanija, Hrvatska i Priština 18. marta 2025. godine potpisale memorandum o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, predstavnici Srbije su izrazili zabrinutost da ovaj dokument krši subregionalni sporazum o kontroli naoružanja iz 1996. godine, kao i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Oni su smatrali da je ovaj memorandum direktno usmeren protiv Srbije.
Prema Rezoluciji 1244, KFOR je jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji, što dodatno komplikuje situaciju. Srbija se suočava sa izazovima u vezi sa bezbednosnim pitanjima u regionu, dok se istovremeno nastavljaju razgovori o saradnji između Albanije, Hrvatske i Prištine.
Ova situacija ukazuje na složene odnose i tenzije u regionu jugoistočne Evrope, gde se pitanja bezbednosti i odbrane često prepliću sa političkim interesima i istorijskim nasleđem. Dok se jedne strane trude da ojačaju svoje vojne kapacitete i saradnju, druga strana se bori s percepcijom pretnji i destabilizacije.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da će budući koraci u vezi sa ovom saradnjom biti ključni za održavanje stabilnosti u regionu. S obzirom na to da su bezbednosni izazovi prisutni, zemlje će morati pažljivo da balansiraju između svojih interesa i potreba za regionalnom stabilnošću.
U ovom kontekstu, međunarodna zajednica takođe igra značajnu ulogu u posredovanju i podršci dijalogu između zemalja u regionu. Samo kroz otvorene razgovore i dijalog može doći do smanjenja tenzija i izgradnje poverenja među državama, što je ključno za dugoročnu stabilnost jugoistočne Evrope.
U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se razvijati saradnja između Albanije, Hrvatske i Prištine, kao i na odgovore Srbije na ove promene. Samo vreme će pokazati kako će se situacija odvijati i kakve će posledice imati na regionalnu stabilnost.
