Tragičan slučaj izbacivanja penzionerke na ulicu, koja je preminula nedugo nakon toga, ukazuje na duboku stambenu krizu sa kojom se Španija suočava. Ovaj događaj izazvao je široku reakciju nezadovoljstva među građanima, a pitanje nepriuštivog stanovanja postalo je centralna tema predstojećih prevremenih izbora u novembru. Politički analitičar i profesor Univerziteta u Barseloni, Karlos Maskarel Vilar, u razgovoru za Euronews Srbija naglašava da premijer Pedro Sančez koristi ovu socijalnu krizu kako bi preoblikovao predizborni narativ i pokušao da spasi svoju političku poziciju.
Prema Vilarovim rečima, redovni izbori u Španiji bili su planirani za 2027. godinu, ali se premijer Sančez suočava sa velikim pritiskom zbog slabe podrške u parlamentu, brojnih afera i rastućeg nezadovoljstva građana. Umesto da se fokusira na hitne političke probleme, Sančez je odlučio da izbore uokviri oko pitanja stanovanja, koje je postalo gorući problem.
Vilar ističe da je Sančez iskoristio trenutak kada su Socijalistička partija i levica mogle da iznesu stavove o ovoj temi kako bi pokušao da dobije veću podršku javnosti. Kriza sa migrantima u Seuti, koja se dogodila pre dva meseca, dodatno je pogoršala njegovu poziciju, kao i veliki slučajevi korupcije koji su uključivali članove njegove vlade i njegovu suprugu.
Stambena kriza u Španiji prisutna je još od finansijskog kolapsa 2008. godine, kada su veliki investitori počeli da gledaju na sektor nekretnina kao na priliku za profit. Vilar naglašava da je najveći problem u Španiji, u poređenju sa drugim evropskim zemljama, hroničan nedostatak socijalnih stanova. Samo jedan i po procenat tržišta nekretnina čine državne ili društvene stanove, što otežava situaciju za najranjivije slojeve društva.
Cene nekretnina su u stalnom porastu, a pritisak na tržište je ogroman. Profesor Vilar ukazuje na to da je vlada na vlasti već osam godina i da opozicija s pravom ističe da se ništa nije promenilo. Nedostatak političke volje za rešavanje ovog problema leži u činjenici da su potrebna dugoročna rešenja, a političke stranke su često nevoljne da preduzmu bolne reforme koje će doneti rezultate tek za nekoliko godina.
Promena fokusa na socijalna pitanja predstavlja taktički potez za Sančeza, jer diskusije o bezbednosti i migracijama obično favorizuju desnicu. Kada se razgovara o socijalnoj politici i pravima ugroženih, vladajuća levica ima prednost među biračima. Njegova strategija je jasna: obezbediti političku podršku ili, ukoliko izgubi izbore, to učiniti s očuvanim dostojanstvom.
Osim toga, profesor Vilar se osvrće na šire nezadovoljstvo u Evropi, posebno na proteste u Francuskoj, ukazujući na to da ne svedočimo potpunom nestanku socijalne države. Iako su evropska društva i dalje opremljena snažnim sistemima zaštite, ti sistemi su ozbiljno poljuljani.
Vilar ističe da, iako makroekonomski pokazatelji pokazuju da Španija dobro funkcioniše, rastući nesklad između inflacije i zarada čini da mnogi građani ne mogu da sastave kraj s krajem. Ova nemogućnost da se od svog rada obezbede osnovne potrebe izaziva veliko nezadovoljstvo među stanovništvom.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je stambena kriza u Španiji ozbiljan problem koji zahteva hitna i dugoročna rešenja. Izbori u novembru će pokazati kako će građani reagovati na trenutnu situaciju i da li će se Sančezov pokušaj da preusmeri pažnju uspešno realizovati ili će se suočiti sa posledicama nezadovoljstva koje se nagomilava.
