Ženska konkurencija na Olimpijskim igrama od 2028. godine biće rezervisana isključivo za biološke žene, prema odluci Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK). Nova pravila, koja stupaju na snagu na Olimpijadi u Los Anđelesu, predviđaju da će pravo nastupa biti utvrđeno jednokratnim testiranjem pola, koje se sprovodi samo jednom u životu. Ova mera isključuje transrodne žene, kao i osobe sa razlikama u polnom razvoju iz ženskih disciplina.
Predsednica MOK-a, Kirsti Koventri, istakla je da su nova pravila doneta uz konsultacije sa medicinskim stručnjacima. Naglasila je da i najmanje razlike mogu odlučiti pobednika na Olimpijadi, te da bi bilo nepravedno da biološki muškarci učestvuju u ženskoj konkurenciji, posebno u sportovima gde bi to moglo predstavljati bezbednosni rizik.
Prema objašnjenju Komiteta, podobnost za žensku kategoriju utvrđivaće se analizom prisustva S-R-Y gena, koji se nalazi na Y hromozomu i utiče na razvoj muških karakteristika. Testiranje će se obavljati putem uzorka pljuvačke, brisa iz usne duplje ili krvi, a ocenjuje se kao minimalno invazivno u poređenju sa drugim metodama. Sportistkinje kod kojih se ne detektuje ovaj gen trajno će ispunjavati uslove za takmičenje u ženskoj konkurenciji. Test će se raditi samo jednom, osim u izuzetnim situacijama kada postoji osnovana sumnja u tačnost rezultata.
Sportisti koji ne ispune uslove neće biti isključeni iz sporta, već će moći da se takmiče u drugim kategorijama, uključujući muške discipline, mešovite formate ili otvorene kategorije gde pol nije ograničavajući faktor. Do sada je MOK prepuštao pojedinačnim sportskim savezima da uređuju pravila o polnoj podobnosti, što je dovelo do različitih pristupa među sportovima. Dok su neki sportovi, poput atletike i plivanja, već uveli restrikcije, drugi su omogućili učešće transrodnih žena uz uslov snižavanja nivoa testosterona.
Nova pravila takođe se odnose na sportiste sa razlikama u polnom razvoju, što je retko stanje u kojem hormoni, geni ili reproduktivni organi mogu imati kombinovane muške i ženske karakteristike. Primer takvog slučaja je dvostruka olimpijska šampionka na 800 metara, Kaster Semenja, koja poseduje XY hromozome. Ranija pravila su dopuštala takmičenje osobama sa ovim stanjem u ženskoj konkurenciji, pod uslovom da nisu prošle muški pubertet i da su održavale nivo testosterona u propisanim granicama.
Ova odluka MOK-a izazvala je brojne reakcije u sportskom svetu i šire. Na jednoj strani, podržavaoci pravila ističu važnost očuvanja fer takmičenja i fizičke sigurnosti sportistkinja, dok kritičari smatraju da bi ova pravila mogla diskriminisati transrodne žene i ljude sa različitim polnim karakteristikama. Mnogi tvrde da bi trebalo pronaći ravnotežu između inkluzivnosti i fer igre, a da bi se to postiglo, potrebno je dodatno istraživanje i diskusija unutar sportskih zajednica.
MOK je rekao da će nastaviti da prate naučne i medicinske studije kako bi osigurao da pravila ostanu relevantna i pravedna. U međuvremenu, sportisti, trenere i sportski savezi će morati da se prilagode novim pravilima i razumeju njihove implikacije na takmičenja i sport u celini. Kako se približava Olimpijada u Los Anđelesu, očekuje se da će ovaj novi pristup izazvati dodatne rasprave i potencijalno promeniti način na koji se sport posmatra u društvu.
U svetlu ovih promena, važno je napomenuti da će se sport i dalje razvijati i prilagođavati novim izazovima i pitanjima koja se odnose na pol, identitet i fer igru. MOK je postavio čvrste temelje za buduće odluke, ali će se očekivati da se ova tema nastavi razvijati kako se sportisti i zajednice budu suočavali sa novim pitanjima u godinama koje dolaze.
