Evropski lideri su na samitu u Briselu doneli nekoliko važnih odluka u vezi sa trenutnom situacijom na Bliskom istoku, posebno u kontekstu sukoba između SAD i Izraela s Iranom. U zajedničkom saopštenju, šefovi 27 zemalja Evropske unije pozvali su na stabilizaciju isporuka energije i moratorijum na napade na infrastrukturu vodosnabdevanja i energetike u toj regiji. U saopštenju se takođe izražava žaljenje zbog gubitka civilnih života i naglašava potreba za „deeskalacijom i maksimalnim uzdržavanjem“ od strane zaraćenih strana.
S obzirom na rastuće cene goriva izazvane sukobom, lideri su izrazili zabrinutost i pozvali Iran da prestane sa napadima na susede preko Persijskog zaliva. U saopštenju se ističe važnost međunarodne saradnje kako bi se sprečila potencijalna izbeglička kriza na Bliskom istoku, dok su neki članovi EU istraživali načine za obezbeđivanje slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu, ključnom prolazu za globalni transport nafte i gasa.
Predsednik SAD, Donald Tramp, tražio je vojnu pomoć za obezbeđivanje ovog strateškog prolaza, ali su evropski lideri odbili takve molbe. Iako su zabrinuti zbog energetskih kriza i strahovanja od izbegličkih talasa, lideri su se odlučili da ne šalju vojne snage u region. „Veoma smo zabrinuti zbog energetske krize“, izjavio je belgijski premijer Bart De Vever, naglašavajući da su cene energije bile visoke i pre izbijanja rata, ali da je sukob dodatno pogoršao situaciju.
Na samitu se raspravljalo i o alternativnom finansiranju za Ukrajinu, s obzirom na to da Mađarska još uvek odbija da podrži velike zajmove za ovu ratom pogođenu zemlju. Evropski lideri su kritikovali iransku vladu, ali nije bilo poziva na hitnu pomoć SAD. Velika Britanija je odbila da bude uključena u vojni sukob, dok je Francuska naglasila da borbe moraju prvo da se smire.
Austrijski kancelar, Kristijan Štoker, izjavio je da Evropa neće dozvoliti da bude ucenjena da se pridruži vojnoj kampanji SAD i Izraela, a šefica EU za spoljnu politiku, Kaja Kalas, naglasila je da među liderima nema želje za premeštanjem evropskih pomorskih snaga iz Crvenog mora u Ormuski moreuz. Četiri najveće ekonomije EU, uključujući Francusku, Nemačku, Italiju i Holandiju, izrazile su spremnost da doprinesu naporima za obezbeđivanje sigurnog prolaza brodova kroz ovaj ključni moreuz.
Francuska, Nemačka, Italija i Holandija, zajedno sa Velikom Britanijom i Japanom, izdale su zajedničko saopštenje u kojem pozivaju Iran da odmah prekine napade dronovima i raketama. Kancelar Nemačke, Fridrih Merc, naglasio je da rat mora da se završi pre nego što njegova zemlja može da pomogne u pitanjima slobodne plovidbe. „Možemo i hoćemo se obavezati samo kada oružje utihne“, rekao je on.
Iako EU nije strana u sukobu, holandski premijer Rob Jeten je izrazio razumevanje za razloge SAD i Izraela da pokrenu kampanju protiv iranske vlade, pozivajući na povećanje sankcija i podršku iranskim opozicionim grupama. Međutim, španski premijer Pedro Sančez osudio je rat kao nezakonit i destabilizujući, ukazujući na velike posledice za civile i izbeglice.
Tramp je pomenuo podršku NATO-a za otvaranje Ormuskog moreuza, ali nije izneo zvaničan zahtev, dok je Evropska komisija preporučila mešavinu finansijskih instrumenata kako bi se snizile cene goriva. Lideri EU se nadaju da će iskustvo u „odvikavanju“ od ruskog goriva zbog invazije na Ukrajinu omogućiti postizanje energetske nezavisnosti.
Na kraju, neki evropski lideri su tražili od predsednika Evropskog saveta i predsednice Evropske komisije da uspore uvođenje sistema trgovine emisijama zagađujućih gasova, smatrajući da je to preambiciozno u svetlu trenutnih ekonomskih izazova. Ova debata o energetskoj politici i stabilnosti na Bliskom istoku ostaje ključna tema za buduće sastanke evropskih lidera.
