Nedavni sajber napadi, sabotaže i kampanje dezinformisanja mogli bi predstavljati uvod u novi rat, za koji je Nemačka razvila tajni plan. Ovaj plan, poznat kao Operativni plan za Nemačku (OPLAN), je poverljiv vladin dokument do kojeg je došao Politiko. Plan se fokusira na strategije koje će Berlin primeniti u slučaju sukoba unutar NATO-a.
U dokumentu se naglašava da hibridne mere, poput sajber operacija i kampanja uticaja, mogu značajno doprineti pripremi vojne konfrontacije. Umesto da se ove aktivnosti tretiraju kao pozadinski pritisak, plan ih direktno povezuje s logikom vojne eskalacije. Ova pretpostavka ima značajne posledice na način na koji Nemačka planira svoju ulogu u potencijalnim sukobima.
Prema OPLAN-u, Nemačka bi mogla postati operativna baza i tranzitni koridor za NATO trupe koje bi bile pod pritiskom, posebno s obzirom na njenu ulogu kao glavnog čvorišta alijanse za kretanje i održavanje vojnih snaga. Dokument, koji sadrži 24 strane, klasifikovan je kao „lakša verzija plana“, sa ciljem da se usklade civilni i vojni akteri i definiše uloga Nemačke kao tranzitnog čvorišta za savezničke snage.
U scenariju sukoba, Nemačka će postati „prioritetna meta konvencionalnih napada sistemima naoružanja dugog dometa“, usmerenih protiv njene vojne i civilne infrastrukture. OPLAN sadrži model eskalacije u pet faza, koji obuhvata od ranog otkrivanja pretnji do nacionalne odbrane, kolektivne odbrane NATO-a i postkonfliktnog oporavka. Trenutno, Nemačka se nalazi u prvoj fazi, fokusirajući se na izgradnju zajedničke slike pretnji, koordinaciju unutar vlade i pripremu logističkih i zaštitnih mera.
Pored toga, plan dodeljuje značajno proširenu ulogu domaćim vojnim snagama. Jedinice za bezbednost domovine imaju zadatak da štite kritičnu infrastrukturu, obezbeđuju kretanje trupa preko nemačke teritorije i podržavaju održavanje državnih funkcija dok se borbene snage raspoređuju na drugim mestima. Civilne strukture se smatraju ključnim za vojni uspeh, a transportne mreže, snabdevanje energijom, zdravstvene usluge i privatni izvođači radova više puta se pominju kao neophodna logistika.
U OPLAN-u se ističe da „brojni zadaci zahtevaju civilnu podršku“, bez koje plan ne može biti uspešno sproveden. U poslednjih nekoliko meseci, Nemačka i njeni saveznici suočili su se sa nizom hibridnih napada koji odražavaju scenarije opisane u ovom dokumentu. Savezne vlasti su zabeležile porast ruske špijunaže, sajber napada i napora da se utiče na političke institucije, kritičnu infrastrukturu i javno mnjenje. Nemački ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Dobrint, opisao je zemlju kao „svakodnevnu metu hibridnog ratovanja“.
U svetlu ovih događaja, OPLAN predstavlja značajan korak u pripremi Nemačke za moguće vojne sukobe i hibridne pretnje. Ovaj plan ne samo da definiše strategije odbrane, već i prepoznaje važnost civilnog sektora u vojnim operacijama. Nemačka se priprema za sveobuhvatan odgovor na pretnje, koji uključuje saradnju između vojske i civilnih institucija, kako bi se osigurala otpornost države na hibridne napade.
U zavisnosti od razvoja situacije, može se očekivati da će ovaj plan uticati na politiku i strategiju Nemačke u narednim godinama, posebno u kontekstu njenog članstva u NATO-u i odnosa sa drugim državama. Svakako, OPLAN predstavlja važan aspekt nemačke nacionalne bezbednosti u vremenu kada su pretnje globalnije i složenije nego ikada pre.
