U razgovoru o značaju i konceptu sajma knjiga, Hamović naglašava da je važno razumeti razliku između pravog sajma i obične prodaje knjiga. On ističe da se termin „sajam“ često zloupotrebljava, te da se događaji koji nemaju karakteristike pravog sajma nazivaju sajmovima. „Sajam je jedno veliko i ozbiljno okupljanje koje ima duh manifestacije, koji ima koncept, koji ima razloge za postojanje, i koji ima, naravno, odgovarajući program,“ objašnjava Hamović.
Hamović takođe ističe da je pravi sajam knjiga rezultat zajedničkog rada različitih aktera u svetu književnosti. U procesu organizacije učestvuju izdavači, bibliotekari, prevodioci i pisci, koji doprinose stvaranju vrednosti i kvaliteta manifestacije. On naglašava da je Beogradski sajam nekada bio značajno mesto okupljanja i razmene ideja, a sada se trudi da povrati taj duh.
Ispod površine komercijalizacije knjiga, Hamović vidi potrebu za stvaranjem prostora gde se knjige ne prodaju samo kao roba, već se promovišu kao kulturna dobra. On veruje da sajam treba da bude platforma za dijalog, razmenu mišljenja i predstavljanje novih ideja u književnosti. „Sajam knjiga mora da bude mesto gde se razgovara o knjigama, gde se razmenjuju iskustva, gde se promovišu novi autori i nova dela,“ dodaje Hamović.
Prema njegovim rečima, sajam treba da bude i edukativni prostor, gde se organizuju radionice i predavanja o različitim temama vezanim za književnost i izdavaštvo. Hamović se nada da će u budućnosti biti više prostora za ovakve aktivnosti, koje će doprineti razvoju kulture čitanja i književnosti u Srbiji.
Pored toga, Hamović se osvrnuo i na izazove sa kojima se susreće izdavačka industrija danas. U eri digitalizacije i brzog pristupa informacijama, tradicionalni izdavači se suočavaju sa problemima prodaje i distribucije. „Moramo se prilagoditi novim uslovima, ali ne smemo zaboraviti na vrednost štampane knjige i njen značaj u kulturi,“ naglašava Hamović.
Jedan od ključnih ciljeva sajma knjiga, prema njegovim rečima, jeste da se privuku mlađe generacije i podstakne ih na čitanje. „Mlade ljude treba motivisati da se vrate knjigama, da ih otkriju kao izvor inspiracije i znanja,“ kaže Hamović. On veruje da sajam može igrati ključnu ulogu u toj misiji, nudeći raznovrsne sadržaje i aktivnosti koje će zainteresovati mlade.
Hamović takođe ističe važnost saradnje sa školama i univerzitetima, kako bi se stvorili programi koji će podsticati čitanje i ljubav prema knjigama od najranijeg uzrasta. „Obrazovne institucije imaju veliku odgovornost u ovom procesu, i zajedno možemo stvoriti okruženje koje će podržavati ljubav prema književnosti,“ dodaje on.
Na kraju razgovora, Hamović se osvrnuo na budućnost sajma knjiga i svoje vizije o tome kako bi on trebao izgledati. „Želim da vidim sajam kao mesto gde će se okupljati svi koji vole knjige, gde će se slaviti pisana reč i gde će se promovisati kultura čitanja. To je naša zajednička misija,“ zaključuje Hamović.
U svetlu svih ovih izazova i aspiracija, jasno je da je sajam knjiga više od obične prodaje knjiga; to je kulturna manifestacija koja ima potencijal da oblikuje budućnost književnosti i čitanja u Srbiji.
