Dok svet drhti zbog presedana u Latinskoj Americi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zakazao je hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, na kojoj je razgovarano o situaciji u Venecueli. Analitičar Nebojša Obrknežev istakao je da je nedavna američka akcija u Venecueli više od hapšenja – to je kidnapovanje. Bivša ministarka Gordana Čomić upozorila je da se radi o „monodoktrini“, naglašavajući da kada se „slonovi biju, trava bude ugažena“.
Sagovornici Euronews Srbija komentarišu hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegove supruge, ukazujući na to da su uključeni ne samo politički i vojni, već i energetski interesi. Amerika preuzima kontrolu nad Venecuelom, što može značajno uticati na globalnu cenu nafte, kao i na ekonomske interese Kine i Rusije, a takođe i na stabilnost regiona.
Čomić je naglasila da je predsednik Tramp, govoreći o Grenlandu kao teritoriji pod američkim interesom, praktično najavio povratak Monroeove doktrine iz 1823. godine. Ova doktrina podrazumeva da Amerika gradi svoje interese na kontinentu, dok se ne meša u evropske kolonijalne interese. Prema njenim rečima, ovo može značiti i preformulisanje američkih interesa u Južnoj Americi, sa potencijalnim posledicama za Kubu i Meksiko.
Obrknežev je dodao da u kontekstu Grenlanda i Kanade, Amerika jasno pokazuje da želi da smanji zavisnost od uvoza minerala iz Rusije i drugih zemalja. On je naglasio da je američka akcija u Venecueli zapravo ekonomski i geopolitički manevar, a da su informacije o Maduru koji je odveden helikopterom veoma uznemirujuće. Tokom intervencije, poginulo je oko 40 ljudi, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije.
Na pitanje da li je hitna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije uzrokovana američkim akcijama, Obrknežev objašnjava da je Savet zakazan pre nego što su se dogodili konkretni međunarodni potezi, ali da je situacija u Venecueli veoma značajna za globalne ekonomske i strateške odnose. On je dodao da Rusija i Kina imaju svoje interese u Venecueli, a da SAD sada preuzimaju upravljanje tom zemljom, što predstavlja presedan koji može da utiče na cenu nafte u svetu.
Čomić je ukazala na to da mirna tranzicija u Venecueli nije pripremljena, te da nije jasno ko će upravljati zemljom nakon Madura. Njene reči sugerišu da su izjave o američkom upravljanju nedorečene, s obzirom na to da se šalje poruka da su potpredsednik i ministar odbrane bezbedni, što može biti politički signal.
Obrknežev je detaljno komentarisao energetski aspekt situacije, napominjući da Venecuela trenutno proizvodi 890.000 barela nafte dnevno, što je drastično smanjenje u odnosu na 3,5 miliona barela koliko je proizvodila 1999. godine. On je istakao da Severna Amerika može da smanji zavisnost od Bliskog Istoka, što direktno utiče na cenu nafte, a time i na OPEK+ i Rusiju.
Čomić je dodala da je situacija u Venecueli deo šireg fenomena monodoktrine, gde su Sjedinjene Američke Države imale niz intervencija u Južnoj Americi tokom poslednjih decenija, čime su uticale na druge zemlje. Ona se zapitala zašto međunarodne institucije poput UN, IMF i Svetske banke ne funkcionišu kako bi trebalo, naglašavajući da Amerika trenutno postavlja pravila dok drugi vode ratove i konflikte.
Obrknežev je zaključio da svet funkcioniše po principu moći, gde jači određuje pravila. Ovi presedani pokazuju da međunarodne norme često ne funkcionišu, a svaka akcija moćnijeg aktera ostavlja posledice po sve ostale. Na kraju, sagovornici su se složili da situacija u Venecueli ima globalne implikacije, od energetske sigurnosti do geopolitičke stabilnosti, a hitna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije pokazuje da i naša zemlja prati međunarodne događaje sa oprezom, svesna potencijalnih promena u svetu.
