Sjedinjene Američke Države su 12. septembra obustavile planirani strateški dijalog sa Prištinom, izazvavši zabrinutost zbog postupaka privremenog premijera Albina Kurtija koji su, kako se navodi, povećali tenzije i nestabilnost u regionu. Ambasada SAD u Prištini istakla je da su ovi postupci otežali produktivnu saradnju između dve strane, što je dovelo do ove odluke.
Strateški dijalog je zamišljen kao format razgovora na visokom nivou koji se bavi ključnim pitanjima kao što su odbrana, bezbednost, ekonomska saradnja, zaštita životne sredine i energetika. Kako se navodi u saopštenju ambasade, zabrinutost zbog poteza vlade tzv. države Kosovo je značajna, jer su ti potezi ograničili mogućnost za rad na zajedničkim prioritetima.
Branko Branković, karijerni diplomata u penziji, smatra da ova odluka nije iznenađujuća, s obzirom na to da administracija Donalda Trampa nastoji da preuzme kontrolu nad kriznim žarištima širom sveta. On napominje da su Evropljani, koji nemaju dovoljno političke i vojne snage, pokušali da Kosovo učine kriznim žarištem kako bi se pozicionirali kao značajan politički faktor. Branković takođe ukazuje na to da su SAD prethodno naterale Sloveniju i Hrvatsku da uđu u vojni sporazum, što dodatno pokazuje nastojanje Vašingtona da poveća svoj uticaj u regionu.
Kako Branković objašnjava, odluka o obustavi dijaloga može se tumačiti kao signal da Trampova administracija može razmisliti o povlačenju priznanja Kosova, što bi bio drastičan korak. Takođe se naglašava da će se ova situacija pratiti, jer će od interakcije između administracije Trampa i albanskog lobija u SAD zavisiti i ekonomski tok na Kosovu.
Politikolog Ognjen Gogić je takođe komentarisao ovu odluku, ističući da je ona zapravo signal ozbiljnog preispitivanja američke podrške Prištini, koja uključuje i vojno prisustvo. On smatra da ovo može biti kazna za Kurtija zbog njegovih izjava koje su se kretale protiv ustavnog suda, što je dovelo do ove promene u američkoj politici prema Kosovu.
Strateški dijalog, koji je trebalo da formalizuje saradnju između SAD i Prištine, bio je u pripremi nekoliko godina i konačno je definisan u januaru 2025. godine. Međutim, Gogić ukazuje na to da je simbolika ove odluke ogromna, iako Kosovo nije izgubilo ništa u smislu prethodne saradnje. Ova odluka može imati dalekosežne posledice po strateške odnose između SAD i Kosova.
Milovan Drecun, predsednik Odbora Skupštine za odbranu i unutrašnje poslove, smatra da prekid strateškog dijaloga sadrži lične poruke Trampove administracije prema Kurtiju, sugerišući da je on nepouzdan partner. Drecun naglašava da SAD i dalje smatraju Kosovo državom i očekuju međusobno priznanje Beograda i Prištine. Prema njegovim rečima, Kurti svojim potezima ometa američke planove za završetak međunarodnog priznanja Kosova.
Drecun takođe ukazuje na to da je u toku intenziviranje bezbednosnih snaga na Kosovu, što dodatno komplikuje situaciju. On smatra da je kontrola nad Kosovom od ključnog značaja za SAD, te da se vojska neće povući u skorije vreme.
Ova odluka SAD može signalizirati promene u pristupu Vašingtona prema Kosovu, a implikacije ove situacije će se pratiti u narednom periodu. Kako Gogić ističe, može se očekivati da će Albanci imati prečih problema, dok bi Srbi mogli iskoristiti ovu situaciju da se bolje pozicioniraju pred lokalne izbore. U celini, ova situacija će imati dugoročne posledice po političku dinamiku u regionu, a posebno na odnose između Beograda i Prištine.
