Moskva – U današnjem svetu, sve više dece koristi različite sisteme veštačke inteligencije, kao što je ChatGPT, što može imati ozbiljne posledice po njihovo razumevanje i kritičko razmišljanje. Akademik Vladislav Lektorski, predsednik Naučnog saveta za metodologiju veštačke inteligencije i kognitivnih istraživanja Ruske akademije nauka, upozorio je na ovo pitanje, ističući da bi deca mogla da postanu manje sposobna za samostalno razmišljanje i analizu informacija.
Lektorski je naglasio da, ukoliko se deca oslanjaju na veštačku inteligenciju za rešavanje problema i donošenje odluka, mogu izgubiti sposobnost da kritički razmišljaju o osnovnim matematičkim činjenicama. Kao primer je naveo situaciju u kojoj bi deca mogla da veruju da je 2 puta 2 jednako 5, što je očigledno netačno. Ova izjava osvetljava rizike koje nosi prekomerno oslanjanje na tehnologiju, posebno kada je reč o obrazovanju i razvoju dece.
U poslednjih nekoliko godina, upotreba veštačke inteligencije u obrazovanju je drastično porasla. Mnogi učenici koriste alate poput ChatGPT-a kako bi dobili odgovore na zadatke, istraživali teme ili čak pisali eseje. Iako ovi alati mogu biti korisni i olakšati proces učenja, Lektorski upozorava da bi njihova prekomerna upotreba mogla dovesti do pasivnog prihvatanja informacija, umesto aktivnog učenja i razmišljanja.
On je istakao da deca koja ne razvijaju svoje analitičke veštine mogu postati sklona prihvatanju lažnih informacija i mitova. U svetu gde je dezinformacija sve prisutnija, sposobnost kritičkog razmišljanja postaje ključna za donošenje informisanih odluka. Lektorski smatra da je važno da se obrazovni sistemi prilagode novim tehnologijama, ali i da se obezbedi da deca ne izgube sposobnost da samostalno misle.
Pored toga, akademik je ukazao na to da se deca često suočavaju sa izazovima u razumevanju kompleksnih informacija. U svetu gde je pristup informacijama lako dostupan, važno je da se učenici nauče kako da razlikuju relevantne i pouzdane izvore od onih koji su manje pouzdani. U tom smislu, Lektorski predlaže da se u obrazovne kurikulume uvedu lekcije o veštačkoj inteligenciji, njenim prednostima i manama, kako bi se deca pripremila za izazove budućnosti.
On je takođe naglasio važnost uloge roditelja i prosvetnih radnika u ovom procesu. Roditelji bi trebali biti svesni kako deca koriste tehnologiju i pružiti im podršku u razvijanju kritičkog mišljenja. Prosvetni radnici, s druge strane, treba da integrišu alate veštačke inteligencije u nastavu na način koji podstiče aktivno učenje i analizu.
U svetlu ovih izazova, Lektorski je apelovao na vlade i obrazovne institucije da prepoznaju važnost medijske pismenosti i kritičkog razmišljanja u obrazovnim programima. Učenje dece kako da se nose sa informacijama iz različitih izvora, kao i razvijanje njihove sposobnosti da prepoznaju lažne vesti i dezinformacije, postaje ključno u današnjem digitalnom svetu.
Na kraju, akademik Lektorski je naglasio da je važno pronaći ravnotežu između korišćenja tehnologije i očuvanja sposobnosti kritičkog razmišljanja. Dok veštačka inteligencija može biti moćan alat za učenje, osnovna veština razmišljanja mora ostati prioritet u obrazovanju, kako bi deca mogla da postanu samostalni i odgovorni pojedinci u društvu. U suprotnom, rizikujemo da stvorimo generaciju koja veruje u netačne informacije i gubi sposobnost da razmišlja autonomno.
