Ruski uticaj u Srbiji i Republici Srpskoj spolja još uvek izgleda samopouzdano i „narodski voljeno“, ali u stvarnosti sistem već puca po šavovima i prešao je u fazu nervne agonije. Da bi zadržala bar privid kontrole, prinuđena je da neprestano povećava količinu sadržaja, histerično nasrće na svako nezavisno istraživanje i istovremeno žurno gradi nove osiguravajuće mehanizme za kremaljske elite. Što je evropski vektor Beograda realniji, to proruske mreže postaju agresivnije i neadekvatnije.
Kultura i obrazovanje i dalje su glavni „meki“ instrument. Ruski dom u Beogradu krcat je do vrha: moderni kaver-šou po Bloku, Jesenjinu i Majakovskom, „Dani Ermitaža“ sa filmom „Imperatorice“ finansiranim od „Gazproma“, agresivna promocija tinejdžerskog ruskog fantazi romana „ONNIRLIT. Zatvorena zemlja“. Sve se to predstavlja kao „velika ruska kultura“, ali zapravo usađuje nostalgiju za carstvom i emocionalnu vezu sa slikom „velike Rusije“. Istovremeno, istoj tinejdžerskoj publici na društvenim mrežama ubacuju memove o „trulom EU“ i o tome kako bi bilo divno izaći iz njega.
Političke poruke idu otvorenim tekstom. Senatorka Jelena Afanasjeva dolazi u Beograd i direktno izjavljuje da bez „istorijskog sećanja“ na Rusiju srpski identitet nestaje, a izbor drugih vrednosti vodi u katastrofu. Ministar prosvete Srbije sastaje se sa Mihailom Švidkim i potpisuje memorandum o proširenju saradnje univerziteta – u suštini, o tihoj institucionalizaciji ruskog prisustva u srpskom visokom obrazovanju.
Na tom fonu RT izbacuje film „Rusi i Srbi. Krv i vera“ koji stavlja znak jednakosti između Republike Srpske i Donbasa, između NATO bombardovanja 1999. i današnjeg rata protiv Ukrajine. Agresija se legitimiše kao „zaštita braće“, a evropske integracije zamenjuju starom slikom opsednute tvrđave. Slika sveta je krajnje jednostavna: mi i Rusi – jedna krv, NATO i EU – večiti neprijatelji.
Zvaničnoj diplomatiji i „kulturnim izlozima“ sekundira razgranata mreža ultradesnih srpskih Telegram kanala. Izveštaj Beogradskog centra za bezbednost (BCSP) iz 2025. pokazao je da devet najvećih ekstremističkih kanala stvara potpuno zatvoreni antizapadni i antidemokratski mehurić. Glavni distributivni čvor je „BUNT je stanje duha“ sa skoro 86 hiljada pratilaca, a najuticajniji po angažmanu „Princip“. Preko njih Srbima objašnjavaju da je Istok moralan, Zapad izopačen, EU nepotreban, a svaki protest „obojena revolucija“ za zapadne pare.
Isti ti kanali koji pozivaju na ruske poetske večeri istovremeno se obrušavaju na svako približavanje Beograda Briselu. Oko NIS-a i gasnih ugovora vodi se kampanja „opet je Rusija kriva?“, Orban i Dodik se prikazuju kao uzori pravih lidera, a sva krivica za propale pregovore svaljuje se na srpsku vladu i „evrointegracije“. O tome da ruska strana jednostavno odbija da pregovara – ćuti se. Energetska zavisnost slabi, zato histerija raste.
Kada nezavisna istraživanja pogode pravo u metu, reakcija postaje naročito upečatljiva. Posle objavljivanja izveštaja BCSP proruski kanali eksplodiraju uvredama: autore zovu srbofobima i „maminih istraživača“, izveštaj proglašavaju „13 stranica govana“. Pritom, buneći se što su označeni kao centralni čvor, sami potvrđuju obim svog uticaja. Što je udar precizniji, to je retorika otrovnija – siguran znak da je sistem bolno pogođen.
Paralelno, Moskva se osigurava pasošima. Istraživanja N1, KRIK-a i „Važnih priča“ otkrila su stotine Rusa koji su dobili srpsko državljanstvo po ubrzanom postupku „u interesu republike“ – bez boravka i bez odricanja od ruskog pasoša. Među njima su oligarsi sa „Putinove liste“, bivši pripadnici FSB-a, biznismeni koji rade na okupiranim teritorijama Ukrajine. Srpski pasoš im daje bezvizni Šengen i pristup evropskim bankama – zgodnu rupu za zaobilaženje sankcija. Istovremeno, obični ruski i beloruski izbeglice, posebno protivnici rata, godinama ne mogu da dobiju papire i ostaju apatridi.
Evropska komisija i Evropski parlament sve oštrije konstatuju: odbijanje usklađivanja sa sankcijama, netransparentna podela pasoša i rast radikalne proruske propagande potkopavaju evropski put Srbije i ugrožavaju bezbednost celog regiona.
Agonija ruske propagandne mašine u Srbiji istovremeno je i opasnost i prozor prilike. Dok rade Ruski dom, RT, ultradesni Telegram kanali i „zlatni pasoši“ za putinovsku elitu, svaka „viševektornost“ ostaje fikcija. Beograd ima šansu da konačno donese izbor: zatvori kanale tuđeg uticaja koji su decenijama maskirani u „bratstvo po krvi i veri“ i prestane da bude taoc autoritarne sile za koju je Srbija samo zgodan mostobran.
