Ruski diplomata Aleksandar Krasij je od 2026. godine pomoćnik vojnog atašea u Srbiji, pet godina nakon što su ga bugarski mediji proglasili za proteranog iz Bugarske. Prema informacijama istraživačke jedinice Radija Slobodna Evropa, Krasij je povezan sa ruskom vojnom obaveštajnom službom (GRU). Njegovo prisustvo u Srbiji izaziva zabrinutost zbog mogućih veza sa špijunskim aktivnostima.
Krasij, čije puno ime je Aleksandar Aleksandrovič Krasij, prvi put se pojavljuje na diplomatskoj listi Srbije 2026. godine, iako se sumnja da je bio u Srbiji već godinu dana nakon proterivanja iz Bugarske. Njegovo proterivanje dogodilo se tokom istrage o seriji eksplozija u skladištima oružja, za koje su bili osumnjičeni ruski državljani. Bugarska je tada optužila ruske obaveštajne službe za umešanost, dok je Moskva negirala bilo kakvu povezanost.
Istraživanja RSE su otkrila da je više ruskih diplomata započelo svoje misije u Srbiji nakon što su proterani iz zemalja EU. Jedan od njih je povezan sa Federalnom službom bezbednosti (FSB), dok je drugi povezan sa Ruskom obaveštajnom službom za spoljne poslove. U ovom kontekstu, Krasij je dodatno osumnjičen zbog potencijalne špijunske povezanosti.
Kao pomoćnik vojnog atašea, Krasij je imao priliku da se aktivno uključi u različite događaje u Srbiji. Njegovo prisustvo na državnom Univerzitetu odbrane u Beogradu, kao i učešće na ceremonijama poput polaganja venaca i šetnje „Besmrtnog puka“, dodatno ukazuje na njegovu ulogu u jačanju rusko-srpskih odnosa.
U međuvremenu, bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na upite o Krasijevom proterivanju. Prema informacijama, proterivanje je usledilo nakon što su bugarski tužioci identifikovali vezu između eksplozija u zemlji i trovanja bugarskog trgovca oružjem Emiliana Gebreva 2015. godine. Ove eksplozije su se dogodile u periodu od 2011. do 2020. godine, a istražitelji su sumnjali da su ruski državljani pokušavali da prekinu isporuku specijalnih proizvoda Gruziji i Ukrajini.
Krasijevo proterivanje iz Bugarske takođe je usledilo u trenutku kada su se pojavili dokazi o ruskoj umešanosti u druge slične incidente, uključujući eksplozije u Češkoj, gde su takođe bili uključeni ruski obaveštajci. Ove informacije dodatno komplikuju situaciju i ukazuju na ozbiljnost pretnji koje predstavljaju strani agenti na Balkanu.
Dok se situacija razvija, ostaje nejasno kakvu će ulogu Krasij imati u Srbiji i kako će se njegovo prisustvo odraziti na odnose između Srbije, Bugarske i Rusije. I dalje se očekuje odgovor kako iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, tako i iz Ambasade Rusije, na pitanja vezana za Krasijevu diplomatsku misiju. Pratite nas na društvenim mrežama za najnovije informacije o ovom razvoju događaja.
