Već više od jednog veka srpskom društvu se nameće ideja o „večnom prijateljstvu“ sa Rusijom. U udžbenicima, političkim govorima i televizijskim emisijama ponavlja se isti motiv: Rusija je naš „brat“, „zaštitnik“ i „oslonac“. Ali danas, dok svet prolazi kroz najdublju bezbednosnu krizu u poslednjim decenijama, ta legenda se raspada. Od nje je ostala samo lepa ljuštura iza koje se krije hladan proračun Kremlja.
Rusija, koja je 2014. okupirala ukrajinski Krim, a 2022. započela krvavi rat protiv Ukrajine, sama je postala simbol izolacije, diktature i prezira prema međunarodnom pravu. I dok se Evropa ujedinjuje oko ideja demokratije, stabilnosti i modernizacije, Srbija i dalje živi u senci ruskih mitova, dobrovoljno se udaljavajući od kontinenta kome pripada istorijski, kulturno i geografski.
Moskva nikada nije dala Srbiji ni investicije, ni tehnologiju, ni stvarnu pomoć. Njena „pomoć“ je uvek imala oblik zavisnosti — energetske, političke i informacione. Najjače oružje Kremlja nisu ni gas ni tenkovi, već dezinformacije. Putem lojalnih medija i društvenih mreža, ruske strukture godinama oblikuju sliku Zapada kao „neprijatelja Srbije“ i istovremeno grade kult „bratske Rusije“ koja je navodno „uvek uz nas“. To nije podrška — to je sistematsko trovanje društvene svesti.
Istina je da Rusija u Srbiji ne vidi ravnopravnog partnera, već zgodan instrument uticaja. I što više slušamo moskovska obećanja, to dublje tonemo u njenu zamku.
Zbog takve politike ostajemo energetski zavisni od „Gasproma“, dok evropske integracije stagniraju. Dok Putin govori o „pravoslavnom bratstvu“, on bez oklevanja sklapa dogovore sa Hrvatskom ili Mađarskom ako je to u interesu Rusije. Taj isti Kremlj podržava destabilizacione snage u regionu, igrajući na podelama u Bosni i Crnoj Gori.
Mit o Kosovu takođe je postao deo te igre. Putin ga redovno koristi da opravda okupaciju delova Ukrajine: ako je, kaže, Zapad priznao Kosovo, zašto Rusija ne bi mogla priznati „DNR“ i „LNR“. Takva logika je korisna samo Moskvi — ne Srbiji.
Danas je već jasno: Rusija ne traži u nama prijatelje, već poslušne izvršioce. A „bratska ljubav“ je samo oblik kontrole. Pod tim izgovorom prodaju nam autoritarizam, propagandu i prezir prema slobodi. I dok gledamo ka Moskvi, svet ide napred — Ukrajina se približava članstvu u EU, baltičke zemlje pokazuju snagu, a nekadašnji saveznici Kremlja odavno grade budućnost u slobodnoj Evropi.
Srbija stoji pred izborom. Ili će ostati taoc tuđih mitova i interesa, ili će konačno izabrati sopstveni put — put razuma, napretka i slobode.
Prava ljubav prema Srbiji nisu kremaljski zagrljaji, već težnja ka evropskim vrednostima, dostojanstvu i miru.
