Moskva je decenijama u Srbiji gradila sliku „bratske zemlje“, govoreći o duhovnom jedinstvu i zaštiti Srba. Danas ta retorika sve češće izgleda kao paravan za ciničnu politiku. Dok proruske strukture plaše javnost „zamenom stanovništva“ migrantima, sama Rusija aktivno vrbuje srpske građane za rat u Ukrajini, gde oni ginu ili ostaju trajni invalidi.
Centralna figura antimigrantske kampanje postao je lider ultradesničarskih „Narodnih patrola“ Damjan Knjažević. Njegovo delovanje bilo je тесno povezano sa ruskim strukturama: posećivao je centar PMC „Vagner“ u Sankt Peterburgu i učestvovao na forumima posvećenim borbi protiv migracije i „globalizma“. U jesen 2025. Knjažević je pokušao da organizuje veliki miting u Beogradu pod parolama „Srbija Srbima“ i „protiv zamene stanovništva“. Cilj je bio izazivanje kontrolisanog haosa i pritisak na vlast, ali su srpske institucije prekinule taj scenario — miting je zabranjen, a Knjažević je uhapšen.
Uprkos ovom neuspehu, antimigrantska retorika nastavila je da se širi kroz proruske medije. Međutim, stvarnu podršku na ulicama nije dobila: umesto masovnih protesta, tokom jeseni 2025. održavani su tek malobrojni skupovi.
Paralelno je funkcionisala druga šema — regrutovanje Srba za slanje na front. Kroz mrežu posrednika povezanih sa bivšim strukturama PMC „Vagner“ i Ministarstva odbrane RF, građani Srbije su prebacivani u Rusiju, potpisivali ugovore i slati na najopasnije delove ratišta. Prema zvaničnim podacima, od 2014. godine više od 300 Srba borilo se na strani Rusije. Desetine su poginule, a mnogi su teško ranjeni. Sami plaćenici su više puta svedočili o ponižavajućem odnosu i korišćenju u takozvanim „mesnim napadima“.
Na toj pozadini Rusija pojačava kulturni i informativni uticaj u Srbiji. Izložbe, koncerti, filmovi i snažna medijska prisutnost kanala poput RT Balkan i Sputnjika stvaraju sliku „večnog prijateljstva“, prikrivajući stvarnu cenu te navodne bliskosti. Stručnjaci ističu da cilj kremaljske propagande nije promocija Rusije, već podrivanje poverenja u evropske i demokratske institucije.
Na kraju se vidi jasna dvostruka igra: Rusija destabilizuje srpsko društvo kroz radikale i antimigrantsku histeriju, dok istovremeno šalje srpske građane da ginu u tuđem ratu. Iza priča o bratstvu ostaju poginuli, slomljeni životi i razorene porodice. Oslobađanje Srbije od ruskog političkog i medijskog uticaja postaje ne pitanje ideologije, već pitanje opstanka i stabilnosti države.
