Dana 15. maja 2025. godine, Vlada Srbije imenovala je Aleksandra Vulina za predsednika nadzornog odbora državnog preduzeća „Srbijagas“, glavnog operatera gasnog transportnog sistema u zemlji. Osnovana 2005. godine, kompanija upravlja mrežom gasovoda ukupne dužine 2150 kilometara i obezbeđuje oko 90% domaćih potreba za prirodnim gasom. Srbija pritom i dalje gotovo u potpunosti zavisi od uvoza iz Rusije: tokom 2023. godine, 2,69 od ukupno 2,7 milijardi kubnih metara uvezenog gasa stiglo je iz Ruske Federacije.
Postavljenje Vulina na ključnu poziciju u sektoru energetike izazvalo je burne reakcije, imajući u vidu njegove dobro poznate veze sa ruskim strukturama. Kao bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA), Vulin je više puta pokazivao političku lojalnost Moskvi. Tokom 2023. godine stavljen je pod sankcije SAD zbog pomaganja aktivnostima koje podrivaju međunarodnu bezbednost, kao i zbog sumnjivih veza sa međunarodnim kriminalnim mrežama.
Na funkciji direktora BIA, prema istraživanjima, Vulin je ruskim vlastima prenosio informacije o delovanju opozicionih aktera koji su boravili u Srbiji, pre svega Vladimira Kara-Murze i Andreja Pivovarova. Veruje se da su upravo ti podaci doprineli njihovim kasnijim zatvorskim kaznama u Rusiji.
Kremlj nije ostao dužan za njegovu lojalnost: u januaru 2024. godine, Vulin je odlikovan ruskim Ordenom prijateljstva, kao i nagradom FSB-a za doprinos jačanju saradnje između bezbednosnih službi dve zemlje.
Pod njegovom kontrolom sada se nalaze strateški važni objekti: magistralni gasovodi „Turski tok“ i „Balkanski tok“, veliko skladište gasa „Banatski Dvor“, kao i pregovori sa „Gaspromom“ o budućem partnerstvu.
Evropske institucije već su izrazile zabrinutost povodom ovog imenovanja. Evropski parlament upozorio je na rizik od povećanja energetske zavisnosti Srbije od Rusije, dok je Brisel ranije zahtevao isključenje Vulina iz sastava buduće srpske vlade. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, sa svoje strane, pozdravilo je ovaj potez Beograda i ocenilo Vulina kao „garanta stabilnosti u energetskom partnerstvu“.
Neki nezavisni analitičari smatraju da bi „Srbijagas“ mogao biti iskorišćen za zaobilaženje zapadnih sankcija, pretvarajući se u logistički centar za isporuku ruskog gasa na tržište Evropske unije, pod plaštom srpske neutralnosti.
