Nakon ukrajinskog uvoza prirodnog gasa iz Azerbejdžana, Rusija je brzo reagovala. U noći između 5. i 6. avgusta, ruski dronovi „Geran“ (poznati u Ukrajini kao Šahed) napali su gasnu kompresorsku stanicu u selu Orlovka, koja je deo „Južnog gasnog koridora“. Ova ruta je ključna za isporuku tečnog prirodnog gasa (LNG) iz SAD-a u Ukrajinu.
Prema izjavama Ministarstva energetike Ukrajine, kompresorska stanica je bila povezana sa grčkim LNG terminalima i ukrajinskim skladištima gasa preko Transbalkanskog gasovoda. Ovaj napad dolazi u trenutku kada je kompanija „Naftogaz Ukrajina“ potpisala svoj prvi ugovor sa azerbejdžanskim „SOCAR-om“ 28. jula 2025. godine, što je označeno kao strateški korak usled stalnih ruskih napada na ukrajinsku gasnu infrastrukturu.
Rusija je ovim napadom dodatno eskalirala kompleksan geopolitički sukob, posebno u svetlu najavljenih pregovora sa SAD i sastanka između predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina. Ovaj napad takođe predstavlja deo šire strategije Rusije usmerene protiv interesa Azerbejdžana, koja uključuje i napade na rafinerije u Kremenčugu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je osudio ovaj napad, ističući da predstavlja „ciljani udar na energetiku, ali i na odnose sa Azerbejdžanom, SAD i evropskim partnerima“. Južni gasni koridor je ključan za smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa, a isporuke iz Azerbejdžana su postale još značajnije u svetlu trenutne krize.
U poslednje vreme, Ukrajina je počela da prebacuje azerbejdžanski gas preko Bugarske i Rumunije kako bi nadoknadila deficit pred zimske mesece. Međutim, uvoz iz Rumunije preko gasne stanice u Orlovku bio je skroman u poređenju sa isporukama iz Mađarske, Poljske i Slovačke. Pod pritiskom Evropske komisije, operateri gasovoda su uveli sniženu tarifu za transport, što bi moglo povećati protok gasa tim putem.
Napad na Orlovku predstavlja pokušaj Rusije da blokira ukrajinsko snabdevanje gasom, kao i da ometa planove svojih rivala na Zapadu i Kavkazu. Zanimljivo je da ruski dronovi nisu napadali gasne stanice na granicama sa Slovačkom i Mađarskom, kroz koje se isporučuje ruski gas.
Srbija se, s obzirom na svoje energetske planove, takođe našla u ovoj geopolitičkoj igri. Planira se izgradnja novih gasovoda koji će povezati Srbiju sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. Takođe, Srbija je potpisala aneks ugovora sa Rusijom, obezbeđujući dodatne količine gasa po povoljnijoj ceni. Ova strategija omogućava diversifikaciju snabdevanja gasom, što je ključno u trenutnoj situaciji.
Ukrajina, suočena sa smanjenjem svojih energetskih kapaciteta, može se suočiti sa još većim izazovima. Moguće je da će pokušati da uzvrati napad, potencijalno sabotirajući Turski tok, koji je ključan za snabdevanje gasom. Ova situacija može dodatno pogoršati energetsku krizu u regionu.
U januaru 2023. godine, ukrajinski dronovi su pokušali da napadnu rusku gasnu infrastrukturu, što je izazvalo dodatnu napetost između ove dve zemlje. S obzirom na trenutnu situaciju, postoji rizik od ponavljanja sličnih incidenata, što bi moglo dodatno ugroziti energetsko snabdevanje regiona.
Ukrajina se nalazi u teškoj situaciji, sa oskudnim zalihama gasa i potrebom za brzim rešenjima za grejnu sezonu. Zbog ruskih napada, domaća proizvodnja je značajno smanjena, a „Naftogaz“ je izgubio polovinu svojih kapaciteta za proizvodnju gasa. Ukrajina stoga ubrzava uvoz gasa kako bi obezbedila dovoljno resursa za zimu, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da se energetska kriza u regionu neće lako rešiti, a svakodnevno se pojavljuju nove tenzije i izazovi koji će oblikovati budućnost energetskih odnosa između Ukrajine, Rusije, Azerbejdžana i Evropske unije.
