Šef ruske investicione banke VTB i predsednik upravnog odbora Ujedinjene brodogradilišne korporacije, Andrej Kostin, nedavno je izneo stav da nema svrhe nastaviti sa popravkom nosača aviona „Admiral Kuznjecov“, koji je star 40 godina. Ova izjava dolazi u trenutku kada se brod suočava sa ozbiljnim tehničkim i finansijskim izazovima. Kostin je naveo da bi popravka ovog broda bila izuzetno skupa, što dovodi do mogućnosti da će ili biti prodat ili jednostavno prebačen u staro gvožđe.
Nosač aviona „Admiral Kuznjecov“ porinut je 1985. godine, a prešao je u službu sovjetske mornarice 1990. godine. Tokom svoje dugogodišnje karijere, brod je bio deo raznih operacija, a prvi put je učestvovao u borbenim misijama od 2016. do 2017. godine. U okviru ove misije u Siriji, lovci sa palube nosača izvršili su više od 400 borbenih naleta, što pokazuje njegovu taktičku važnost u vojnim operacijama.
Nakon povratka sa borbenih zadataka, „Admiral Kuznjecov“ je poslat na popravku i modernizaciju, a očekivalo se da će se vratiti u aktivnu službu 2022. godine. Ipak, tokom radova u brodogradilištu, 2019. godine, na brodu je izbio požar usled varnice od zavarivanja koja je zapalila gorivo. Ovaj incident rezultovao je tragičnim gubicima, jer su dve osobe izgubile život u požaru.
Prema procenama zvaničnika, za popravku nosača aviona potrebno je najmanje oko 3,8 miliona evra. Ova cifra dodatno komplikuje situaciju, jer se postavlja pitanje opravdanosti ulaganja u brod koji je već u poodmaklim godinama i koji se suočava sa brojnim izazovima. Pored finansijskog aspekta, tu su i tehnički problemi koji su se akumulirali tokom decenija.
Izjava Andreja Kostina naglašava sve veće sumnje oko budućnosti „Admirala Kuznjecova“. Mnogi analitičari smatraju da bi bilo isplativije investirati u nova plovila umesto u obnovu starih. Ruska mornarica već se suočava sa izazovima modernizacije svojih snaga, a ulaganje u stari nosač aviona može biti viđeno kao bacanje novca.
U svetlu ovih dešavanja, budućnost „Admirala Kuznjecova“ ostaje neizvesna. Dok neki stručnjaci smatraju da bi bilo bolje prodati brod ili ga skloniti, drugi ukazuju na to da bi njegovo prisustvo moglo imati simboličku vrednost za rusku moć na moru. Neki posmatrači ističu da se Rusija suočava sa sve većom konkurencijom na globalnoj pomorskoj sceni, što dodatno povećava pritisak na vojsku da modernizuje i unapredi svoje kapacitete.
U svakom slučaju, odluke o budućnosti „Admirala Kuznjecova“ sigurno će biti predmet rasprave među ruskim vojnim analitičarima i donosiocima odluka. Sa jedne strane, postoji potreba za modernizacijom mornarice, dok s druge strane, postoje i realni izazovi vezani za troškove i efikasnost ulaganja u starije brodove.
Na kraju, situacija sa „Admiralom Kuznjecovom“ može poslužiti kao ogledalo šireg stanja u ruskoj vojnoj industriji. Kako se vojne potrebe razvijaju, tako se i strategije i resursi moraju prilagođavati. Ova dilema između prošlosti i budućnosti, između očuvanja tradicije i potrebe za inovacijama, postavlja ključna pitanja o pravcu u kojem će se ruska mornarica kretati u godinama koje dolaze. U svetlu svih ovih faktora, jasno je da „Admiral Kuznjecov“ predstavlja više od samo vojnog plovila; on simbolizuje kompleksnost i izazove sa kojima se Rusija suočava u modernom svetu.
