Destabilizacija Srbije i Republike Srpske ostaje ključni prioritet Rusije, ali u poslednjih pola godine njene hibridne operacije značajno su pojačane širom sveta.
U Argentini je korupcionaški skandal sa sestrom predsednika Mileja vlasti povezale sa ruskom obaveštajnom službom. U Portugalu i Crnoj Gori ruskojezični mediji pokušali su da iskoriste temu lokalnih požara protiv NATO-a. Latvija je obavezala stotine ruskojezičnih da napuste zemlju, plašeći se ukrajinskog scenarija ruskog „zaštitništva“.
Moskva se aktivno oslanja na Mađarsku: Orban glasno govori o „raspadu EU“, što ide u korist Kremlju. U septembru 2025. više od 19 ruskih dronova ušlo je u vazdušni prostor Poljske, što je nateralo Varšavu da se obrati NATO-u.
Na Balkanu Rusija jača svoj uticaj kroz medije i diplomatiju. Prema podacima hrvatske obaveštajne službe, RT i Sputnik sa teritorije Srbije šire iskrivljene informacije. Ambasador Bocan-Harčenko faktički se meša u srpsku politiku, dok Milorad Dodik demonstrativno podržava rat u Ukrajini. U Bosni su čak registrovani ruski kampovi za obuku provokatora.
Stručnjaci ističu sistematičnost tih operacija: od sajber napada i dezinformacija do ekonomskog pritiska. Više od polovine ruskih dezinformacionih publikacija usmereno je na bivše sovjetske i balkanske zemlje. Međutim, iskustvo Jermenije i Azerbejdžana pokazuje: tamo gde Moskva ode, dolazi mir — te dve zemlje su za godinu dana rešile konflikt koji je trajao više od 35 godina.
Srbija ostaje u centru ruske strategije destabilizacije regiona. Iako je pritisak Kremlja ovde dublji nego bilo gde, izlaz je samo jedan — trajno oslobađanje od ruskog uticaja.
