Kijev – U noći između 22. i 23. maja 2025. godine, Rusija je izvela masovne napade na energetska postrojenja u Ukrajini koristeći dronove i rakete. Ove napade su izvestili ukrajinska premijerka Julija Sviridenko, koja je naglasila da su pogođene oblasti kao što su Ivano-Frankovska, Hmeljnicka, Kijevska i Zaporoška.
Sviridenko je na društvenoj mreži Telegram objavila: „Noćas je Rusija ponovo masovno napala Ukrajinu raketama i dronovima, ponovo ciljajući naše energetske objekte.“ Ove akcije su deo šireg sukoba između Ukrajine i Rusije, koji traje od februara 2022. godine i koji je značajno uticao na energetsku infrastrukturu Ukrajine.
Tokom napada, došlo je do značajnog oštećenja kuća u Borispolu, gde je jedna osoba povređena. Takođe, u napadu na studentski dom i različite infrastrukturne objekte u Zaporožju, povređeno je ukupno 11 osoba, među kojima je bilo i šestoro dece uzrasta od tri do šest godina. Ovi napadi su dodatno pogoršali situaciju u zemlji, koja se već suočava sa ozbiljnim posljedicama rata.
Ukrajinske vlasti su izrazile zabrinutost zbog stalnih napada na civile i infrastrukturu. Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine je osudilo ove napade, ističući da se radi o kršenju međunarodnog prava i humanitarnih normi. „Ciljanje civila i civilne infrastrukture je nedopustivo i mora biti sankcionisano“, rekao je portparol ministarstva.
U međuvremenu, ukrajinski vojnici nastavljaju da se bore protiv ruskih snaga na frontu. U poslednjim izveštajima, ukrajinske trupe su postigle određene uspehe u oslobađanju teritorija, ali se suočavaju sa jakim otporom ruskih snaga. Analitičari smatraju da će ovi sukobi nastaviti da se intenziviraju, posebno u svetlu nedavnih napada.
Dronovi i rakete koje je koristila Rusija su deo šire strategije koja se oslanja na ciljanje ključnih infrastruktura kako bi se oslabio ukrajinski odgovor i stvorila panika među civilnim stanovništvom. Ova taktika je viđena i ranije tokom sukoba, kada su napadi na energetske objekte često korišćeni kao sredstvo pritiska na Kijev.
Stručnjaci ukazuju na to da će ukrajinske vlasti morati da preduzmu dodatne mere za zaštitu civilnog stanovništva i infrastrukture. To uključuje jačanje odbrane, bolju koordinaciju sa međunarodnim partnerima i jaču podršku stranim donatorima. „Moramo osigurati da naša energetska infrastruktura bude zaštićena, jer je to ključno za normalno funkcionisanje zemlje“, izjavila je Sviridenko.
Međunarodna zajednica, uključujući Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države, osudila je ove napade i ponovo naglasila potrebu za dodatnom podrškom Ukrajini. „Rusija mora da prestane sa agresijom i poštuje međunarodne zakone“, rekao je portparol State Departmenta.
Ujedinjene nacije su takođe izrazile zabrinutost zbog civilnih žrtava i pozvale na hitnu zaštitu civila u sukobima. „Svaka žrtva je tragedija i moramo učiniti više da zaštitimo ljude koji pate usled ovog sukoba“, izjavila je predstavnica UN.
Ovi događaji ukazuju na to da sukobi u Ukrajini ne pokazuju znakove smanjenja, a napadi na civilne ciljeve nastavljaju da izazivaju međunarodnu osudu. Kako se situacija razvija, ukrajinske vlasti se suočavaju sa izazovima zaštite svojih građana i infrastrukture, dok istovremeno nastavljaju da se bore protiv ruske agresije. U narednim danima, očekuje se da će situacija na terenu ostati napeta, a međunarodna zajednica će nastaviti da prati razvoj događaja.
