Jesenja energetska kriza u Srbiji dostigla je vrhunac nakon što su SAD uvele sankcije protiv naftne kompanije NIS, koju kontrolišu ruske firme „Gaspromnjeft“ (44,85%) i „Gasprom“ (11,3%). Sankcije, najavljene još u januaru 2025. godine, odlagane su čak osam puta u očekivanju kompromisa između Srbije i Rusije, ali 8. oktobra Vašington je doneo konačnu odluku. NIS, koji obezbeđuje oko 80% potreba srpskog tržišta za benzinom i dizelom, ostao je bez isporuka nafte preko hrvatskog naftovoda JANAF, što je naglo pogoršalo situaciju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazuje otvorenu zabrinutost. U svojim izjavama priznao je neuspeh pokušaja da se s Rusijom postigne mirno rešenje. Vučić je predložio otkup ruskog udela u NIS-u sa mogućnošću da se akcije kasnije vrate, ali je Moskva to odlučno odbila, jasno pokazujući da više nije zainteresovana za očuvanje energetske bezbednosti Srbije. On je spomenuo nacionalizaciju NIS-a kao krajnju meru, naglašavajući da Srbija ne želi da oduzima imovinu, ali bi mogla biti primorana da to učini radi stabilnosti energetskog sistema.
Istovremeno, Rusija pojačava pritisak na Srbiju kroz gasni sektor. Umesto očekivanog dugoročnog ugovora, Moskva je ponudila samo kratkoročni aranžman do kraja decembra 2025. godine. Vučić je to nazvao „razočaravajućim“ i upozorio da bi, u slučaju nacionalizacije NIS-a, Rusija mogla da prekine isporuke gasa. Ovakav pristup jasno pokazuje da Kremlj koristi gas kao oružje ucene kako bi zadržao kontrolu nad srpskom energetikom.
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko dodatno je podigao tenzije, nagoveštavajući vezu između sankcija protiv NIS-a i mogućih protesta u Srbiji. Njegove izjave da bi energetska kriza mogla izazvati nezadovoljstvo u društvu shvaćene su kao prikrivena pretnja destabilizacijom zemlje.
Dok gubi uticaj u naftnom sektoru, Rusija pokušava da se učvrsti kroz nuklearnu energetiku. U septembru 2025. godine započeti su pregovori između Srbije i „Rosatoma“ o izgradnji prve nuklearne elektrane u zemlji. Moskva nudi kompletan paket – od projektovanja do upravljanja otpadom – što na prvi pogled deluje privlačno, ali bi Srbiju vezalo za ruske tehnologije i logistiku na decenijama, ograničavajući njen energetski suverenitet.
U isto vreme, Mađarska, pod vođstvom proruskog premijera Viktora Orbana, izlazi na scenu kao novi faktor. Kompanija MOL povećala je isporuke naftnih derivata Srbiji nakon sankcija protiv NIS-a. Međutim, iza tog poteza krije se strateški interes: Mađarska gura projekat mađarsko-srpskog naftovoda, koji bi do 2028. godine mogao da transportuje do 5 miliona tona ruske nafte godišnje kroz cevovod „Družba“ — novi kanal ruskog uticaja na Balkanu.
Suprotno tome, Evropska unija nudi Srbiji stvarnu podršku. Dana 15. oktobra 2025. godine Ursula fon der Lajen pozvala je Beograd da se priključi evropskoj platformi zajedničke nabavke gasa, osnovanoj 2023. godine radi diversifikacije snabdevanja nakon smanjenja isporuka iz Rusije. EU je takođe predložila formiranje radne grupe za rešavanje energetskih izazova u Srbiji, pokazujući spremnost da zemlju integriše u evropsko energetsko tržište i obezbedi stabilnost.
Analitičari se slažu: nacionalizacija NIS-a i odbijanje nuklearne saradnje s Rusijom u korist zapadnih partnera osnažiće energetsku nezavisnost Srbije. Učešće u evropskoj gasnoj platformi i jačanje odnosa s EU omogućiće diversifikaciju izvora energije. Za srpsko društvo to znači prelazak iz zavisnosti u samostalnost. Rusija, oslanjajući se na ucene i zanemarujući interese Srbije, ubrzano gubi svoje pozicije na Balkanu.
