Premijer Albanije Edi Rama najavio je značajan zaokret u upravljanju državom, s ciljem uključivanja građana u proces donošenja odluka. Ovaj korak dolazi nakon dvomesečnih demonstracija protiv turističkog projekta u Zvernecu, koji uključuje investiciju zeta predsednika SAD Džareda Kušnera. Rama je predstavio dokument pod nazivom „Besa“, koji bi trebao da označi najveći zaokret u njegovom mandatu od 2013. godine.
Dokument „Besa“, koji još nije zvanično objavljen, predviđa nove mehanizme za konsultovanje građana, merenje poverenja u institucije i povećanje transparentnosti u donošenju odluka. Ovaj pristup je direktan odgovor na protestni pokret poznat kao „Flamingo revolucija“, koji se protivi izgradnji luksuznog turističkog kompleksa u zaštićenom močvarnom području. Rama smatra da je ovaj pokret ukazao na problem koji je vlada ranije ignorisala: razliku između načina na koji vlast doživljava sebe i kako je doživljavaju građani.
Kontrast između Raminog stava pre i posle protesta je značajan. Tokom prvih protesta, Rama je tvrdio da su optužbe protiv vlade rezultat manipulacija i dezinformacija. Međutim, sada priznaje da je ekonomski razvoj nedovoljan ako građani ne osećaju da su deo tog procesa. Rama se osvrnuo na proteste kao „ogledalo bulevara flamingosa“, koje je vladi pokazalo da razvoj ne može biti uspešan bez uključivanja građana.
U okviru „Bese“, osnovna ideja je da institucije ne treba da se oslanjaju samo na zakone i procedure, već i na percepciju građana o njihovim odlukama. Kako je rekao, javna politika ne može biti uspešna ako se građani osećaju neinformisanim ili zanemarenim. Da bi se ostvarili ovi ciljevi, planira se osnivanje posebne jedinice unutar kabineta premijera koja će nadgledati implementaciju novog modela.
Ovaj model se temelji na sedam principa, uključujući slušanje građana, donošenje odluka zasnovanih na dokazima i transparentnost. U praksi, predviđaju se mehanizmi kao što su Nacionalni barometar poverenja, koji će meriti percepciju građana o institucijama, kao i Laboratorija javnih politika, gde bi reforme prvo bile testirane pre nego što se primene na nacionalnom nivou.
Rama je istakao da naziv „Besa“ nije slučajno odabran, naglašavajući potrebu da se građani ne osećaju iznevereni od strane vlasti. Ipak, naziv je izazvao raspravu o tome da li se može koristiti kao politički brend s obzirom na njegovu duboku istorijsku i kulturnu težinu. Kritičari su protestovali noseći transparente s pitanjima o Raminim obećanjima.
Analitičari smatraju da „Besa“ predstavlja pokušaj promene narativa, a ne nužno i načina upravljanja. Neki ističu da je ključno pitanje da li će Rama zaista promeniti način donošenja odluka o važnim pitanjima. Ako „Besa“ treba da donese promene, njen prvi test mogao bi biti upravo projekat u Zvernecu.
Kao primer slične inicijative, analitičari upućuju na „Veliku nacionalnu debatu“ koju je pokrenuo francuski predsednik Emanuel Makron nakon protesta pokreta Žuti prsluci. Međutim, Rama predstavlja „Besu“ kao trajni model upravljanja koji bi trebao da obeleži njegov četvrti mandat.
