Više letova, povoljnije karte i moderniji aerodromi mogli bi postati stvarnost za Bosnu i Hercegovinu sa ulaskom američkog investitora AAFS Infrastructure Energy LLC u upravljanje vazdušnim lukama u Sarajevu i Mostaru. Ova kompanija nudi koncesiju na 30 godina za aerodrom u Sarajevu, uz mogućnost produženja za dodatnih 20 godina, kao što je potvrđeno iz Vlade Federacije BiH.
Ponuda je zaprimljena početkom marta i trenutno je u fazi procene javnog interesa u Federalnom ministarstvu prometa i komunikacija. Ponuda za zračnu luku Mostar prosleđena je Gradu Mostaru, koji upravlja tim aerodromom, ali iz Grada nisu pružili informacije o detaljima ponude.
Bosna i Hercegovina i Crna Gora su jedine države u regionu koje još nisu dale svoje glavne aerodrome pod koncesiju. AAFS planira uložiti oko 250 miliona evra u prvih pet do sedam godina u aerodrom u Sarajevu, dok bi godišnje uplaćivao oko jedan posto godišnjeg prihoda, što se procenjuje na 720.000 evra. Dodatno, novi operater u budžet bi uplaćivao sedam posto dobiti pre oporezivanja, što je oko 2,5 miliona evra godišnje.
Aerodrom Sarajevo beleži značajan rast broja putnika, sa 2,2 miliona putnika u 2025. godini, što predstavlja povećanje od 22 posto u odnosu na 2024. godinu. Vlasti su istovremeno obezbedile subvencije aerodromu radi razvoja turizma. U 2021. godini odlučeno je da se dobit Aerodroma Sarajevo reinvestira u razvoj umesto da se isplaćuje kao dividenda.
S druge strane, Mostarski aerodrom, koji je manji i zavisi od subvencija, planira proširenje terminala i obnovu infrastrukture. U 2025. godini imao je oko 72.000 putnika, a s Hrvatskom je potpisan paket vredan 1,75 miliona evra za subvencionisanje linije Mostar-Zagreb.
Stručnjaci smatraju da bi, ukoliko bi aerodrom u Sarajevu dobio ozbiljnog koncesionara, potencijal rasta broja putnika mogao doseći tri do tri i po miliona godišnje, uz mogućnost da se dugoročno dostigne i pet miliona putnika, ali uz značajna ulaganja u infrastrukturu. Ograničenja kao što su kraća pista i slabije razvijena mreža linija usporavaju njegov potencijal.
Direkcija za civilno vazduhoplovstvo (BHDCA) igra ključnu ulogu u upravljanju aerodromima, ali ne odlučuje o koncesijama; njen pristanak je neophodan za preuzimanje upravljanja. Odluku o koncesiji Aerodroma Sarajevo mora odobriti entitetski Parlament Federacije BiH, dok je odluka o Zračnoj luci Mostar na Gradskom veću.
S obzirom na to da su gotovo svi ključni aerodromi u regionu povereni velikim međunarodnim operaterima, iskustva iz susednih zemalja pokazuju da su države obično dobijale kombinaciju jednokratnih uplata, udela u prihodima i obaveznih investicijskih ciklusa. Vrednosti koncesijskih aranžmana u regionu variraju, ali su zajednički trendovi jasno postavljeni.
Za putnike poput Feđe Šarenkape, vlasnika male piljare u Sarajevu, najvažnije je imati što više povoljnih letova. On ističe da će, zahvaljujući novim linijama, prvi put sesti u avion da poseti brata u Minhenu, što je ranije bilo preskupo. Mnogi se nadaju da će koncesija dovesti do poboljšanja usluga i većeg broja letova, što će pozitivno uticati na turizam i privredu u Bosni i Hercegovini.
