Kada je Kim Džong Un u septembru stigao oklopnim vozom u Peking radi vojne parade, ta svečanost je označila otopljavanje jednog od najvažnijih svetskih odnosa nakon nekoliko godina hladnih veza. Iza spektakla tenkova i borbenih aviona, lider Severne Koreje doveo je visok rangirani ekonomski tim radi razgovora o trgovini i investicijama. Pet nedelja kasnije, kineski premijer Li Kiang uzvratio je posetom Pjongjangu, a kineski ambasador je izjavio da obe zemlje „pišu novo poglavlje“.
Za Kinu, misija je jasna: ponovo potvrditi svoj tradicionalni uticaj nad susedom koji se, od invazije na Ukrajinu 2022. godine, sve više približava Rusiji. Severna Koreja je snabdevala Moskvu trupama i oružjem u zamenu za gorivo i hranu, podržavajući tako ekonomiju oslabljenu sankcijama Ujedinjenih nacija zbog njenog nuklearnog programa. Istraga agencije Rojters otkriva da Peking produbljuje angažman sa Severnom Korejom, dok se Donald Tramp priprema za posetu Kini i izražava interesovanje da obnovi razgovore sa Kim Džong Unom po prvi put od 2019. godine.
Satelitski snimci pokazuju da Kina i Severna Koreja postavljaju novu infrastrukturu duž granice, uključujući radove na putevima i lučke objekte, od kojih neki ranije nisu bili prijavljeni. Ovi projekti jačaju bliže ekonomske veze, što povećava uticaj Pekinga nad eventualnim američkim pokušajima da pristupi Pjongjangu. Da bi dokumentovala promene, Rojters je pregledao podatke o trgovini, putovao duž dela granice dugih 1.350 kilometara i intervjuisao oko trideset osoba, uključujući severnokorejske konobarice, kineske vlasnike fabrika u Severnoj Koreji, zapadne turističke operatere i jednog kineskog zvaničnika.
Otplinjavanje odnosa je oprezno: Severna Koreja je zatvorila granice 2020. godine zbog kovid-19 i ostaje uglavnom zatvorena za turizam, iako ove nedelje ponovo počinju putnički vozovi iz Kine. Kimovo skretanje ka Moskvi poslednjih godina diversifikovalo je njegove političke i ekonomske partnere zbog pritiska sankcija. Ipak, njegova intenzivna saradnja sa Kinom pozicionira Severnu Koreju za šire otvaranje, što bi, prema nekim analitičarima, omogućilo Pekingu da ojača ekonomsku zavisnost svog manjeg suseda.
Kineski izvoz u Severnu Koreju dostigao je prošle godine šestogodišnji maksimum od 2,3 milijarde dolara, što predstavlja godišnji rast od 25%. U novembru je Kina uklonila dugogodišnji zahtev za denuklearizaciju Severne Koreje iz zvaničnog dokumenta o kontroli oružja. U poruci kineskom predsedniku Si Đinpingu 9. marta, Kim je izjavio da će saradnja dve zemlje „postati još bliža u budućnosti dok napredujemo u zajedničkoj misiji socijalizma“, izvestili su severnokorejski državni mediji.
„Diskusije u svim oblastima – politika, ekonomija, bezbednost i vojska – su počele, postavljajući temelje za napredak u odnosima“, rekao je Lim Eul-čul, profesor koji proučava Severnu Koreju na južnokorejskom Univerzitetu Kjungnam. Na pitanje o kineskom približavanju Severnoj Koreji, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da Rusija pozdravlja veću saradnju u regionu, što doprinosi stabilnosti i bezbednosti.
Ministarstvo spoljnih poslova Kine je navelo da Kina i Severna Koreja „aktivno unapređuju saradnju na granici“ kako bi podstakle razmenu. U pograničnom gradu Dandong, Kina je pokazala spremnost za povećan saobraćaj preko granice. U maju, na kineskoj strani neotvorenog mosta preko reke Jalu, nacrtane su oznake „Truck Entry Lane“ i „Passenger Vehicle Entry Lane“, pokazuju satelitski snimci.
Nedavna gradnja je evidentna i na drugim kineskim graničnim punktovima, uključujući radove na putevima i nove objekte u severnom luci Kuanhe. Severna Koreja je takođe gradila objekat za carinu i imigraciju, kao i skladišne i transportne zgrade na svojoj strani neotvorenog mosta. Kina je ove nedelje objavila da će putničke železničke linije između Pekinga, Dandonga i Pjongjanga ponovo biti otvorene, prvi put posle šest godina.
„Karte su ograničene na putnike sa severnokorejskom poslovnom vizom“, rekao je predstavnik prodajnog ureda u Pekingu. Iako turizam u Severnu Koreju zvanično nije nastavljen, obnova železničke veze predstavlja pozitivan znak za eventualni povratak turista. Kada je Rojters u januaru posetio Dandong, prodavci su nudili značke sa Kimovim portretom, dok su vodiči nudili turističke vožnje brodom.
Povećana aktivnost pokazuje da se Kina priprema da proširi trgovinu. Severna Koreja ima mnogo sirovina, kao i mnogo ljudi koji bi mogli da rade za vrlo nisku platu. Proizvodi za kosu, poput perika i lažnih brada, sada čine skoro polovinu kineskog uvoza iz Severne Koreje. Politički zamah takođe raste, a Severna Koreja je u oktobru izričito podržala kineski stav o Tajvanu, dok je Kim Džong Un obećao proširenje svog nuklearnog arsenala.
Uprkos povećanom angažmanu Pekinga i Pjongjanga, transformacija u Dandongu i dalje izostaje, a nade za obnovljenu trgovinu sa Severnom Korejom godinama izazivaju cikluse rasta i propadanja. Ni jedan saobraćaj ne prelazi most preko reke Jalu, koji je Kina završila 2014. godine. Stanovnici koriste dvogled da zavire preko prelaza, dok novi severnokorejski ulazni port stoji napušten. Oprez Severne Koreje oko ponovnog otvaranja proizlazi iz frustracije što Kina nije učinila više da ublaži sprovođenje sankcija UN-a. Neki stanovnici Dandonga smatraju da ulazni port Severne Koreje mora biti dovršen da bi se ostvarilo obećano „novo poglavlje“.
