U najnovijoj emisiji „Teška priča“, kolumnisti Euronews Srbija Filip Rodić, Ivan Radovanović i Muharem Bazdulj razgovarali su o kontroverznom slučaju „Generalštab“ i odluci Džareda Kušnera, savetnika i zeta predsednika SAD Donalda Trampa, da se povuče iz projekta izgradnje luksuznog hotela u centru Beograda. Ova odluka izazvala je različite reakcije među ekspertima i javnošću, a diskutanti su se osvrnuli na značaj investicija i njihov uticaj na društvo.
Ivan Radovanović je naglasio da se u Srbiji brzo odvijaju događaji, ističući da je povlačenje Kušnera ozbiljna situacija. On je izrazio zabrinutost zbog sveprisutnog protivljenja novim projektima, što smatra da može sprečiti ekonomski napredak. „Zašto ja imam tu vrstu alergije na svako protivljenje nekim novim projektima? Zato što ne mogu da shvatim da postoje ljudi kojima nije jasno da sve što mi živimo, bez obzira na političke opcije, ko je na vlasti, ne može da padne s neba“, rekao je Radovanović. On je dodao da je investicija od 750 miliona evra izuzetno značajna za razvoj i unapređenje uslova života u zemlji.
Muharem Bazdulj je takođe naveo da je ključno da novac uđe u razne oblasti. On se osvrnuo na svoje iskustvo iz Sarajeva, kada je došla Al Džazira, i rekao da je tada javnost bila skeptična prema tom mediju. „Važno je da u medije uđe novac. Kad Al Džazira počne da daje veće plate, i druge medijske firme će“, istakao je Bazdulj, naglašavajući da investicije donose koristi čak i onima koji su se prvobitno protivili.
Filip Rodić je dodao da mu nije važna samo cifra od 750 miliona evra, već i simbolički značaj projekta. On je izrazio razočaranje što se Srbija, po njegovom mišljenju, nije dovoljno približila američkoj administraciji kroz ovaj projekat. „Više što sam ja očekivao, da ćemo na taj način, na neka zadnja vrata, konačno da se više približimo američkoj administraciji i da radimo ono što su Slovenci, Hrvati, muslimani, Bošnjaci, Albanci radili pre 30 i više godina“, rekao je Rodić. On je ukazao na to da postoji bojazan da će Albanci profitirati od ovog projekta na račun Srbije, što dodatno komplikuje situaciju.
Sva trojica sagovornika su se složila da je važno da se investicije ne doživljavaju samo kao finansijski aspekt, već i kao priliku za jačanje veza između Srbije i drugih zemalja, posebno SAD. Diskusija je otkrila duboke podele u društvu kada je reč o stranim investicijama i njihovim potencijalnim koristima ili štetama.
Ova debata nije samo o ekonomiji, već i o nacionalnoj strategiji i identitetu. Radovanović je naglasio da se ne može ignorisati realnost da investicije donose promene i da je otpor prema njima često samo refleksija straha od gubitka kontrole. „Kako misliš da to doživiš i da to postigneš? Bez novca, nema napretka“, zaključio je on.
U zaključku, emisija „Teška priča“ je otvorila važna pitanja o ulozi stranih investicija u Srbiji i o tome kako se društvo može suočiti s izazovima koji dolaze s tim projektima. S obzirom na to da je investicija od 750 miliona evra postala predmet debate, jasno je da je potrebno pronaći ravnotežu između ekonomskog razvoja i očuvanja nacionalnih interesa.
Celu emisiju „Teška priča“ možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
