U proteklim danima, Srbija je bila svedok kulminacije protesta studenata koji su se okupili radi svojih prava. Ovi protesti su doživeli vrhunac u dva ključna događaja, koja su istovremeno pokazala razne aspekte društvenog nezadovoljstva. Prvi događaj uključivao je skandaloznu izjavu jednog od urednika Radio-televizije Srbije (RTS), koji je otvoreno izrazio mržnju prema neistomišljenicima, govoreći o smrti i bolesti. Drugi događaj bila je izjava Dijane Hrke, koja je izazvala pomešane reakcije među građanima, a njen performans je na neki način postao simbol trenutnog stanja u društvu.
Filip Rodić, kolumnista Euronews Srbija, ističe da je emocija koja je prvobitno pokrenula proteste još uvek prisutna, ali je vremenom splasla. On naglašava da se ta emocija mora ponovo aktivirati, posebno kroz simboliku majke koja tuguje. „Emocija koju ožalošćena majka izaziva je najjači simbol protiv kojeg se ne može ići bez rizika da se neko proglasi neempatičnim ili psihopatom,“ objašnjava Rodić. On takođe primećuje da je prostakluk prisutan tokom čitave situacije, ali da se njegov intenzitet menja.
Prema njegovim rečima, kako je agresija u društvu rasla, tako je rasla i prostakluka, a to je povezano sa gubitkom zamaha protesta. Rodić smatra da protesti više nemaju onu podršku koju su imali pre nekoliko meseci, što može biti razlog za opadanje entuzijazma među demonstrantima. „Ne bih znao reći da li je tu još nešto drugo u pitanju, ali očigledno je da se gubi elan,“ dodaje on.
Muharem Bazdulj, takođe kolumnista, naglašava ključnu ulogu medija u oblikovanju javnog mnjenja i percepcije ovih događaja. On ukazuje na to da su mediji postali platforma za širenje senzacionalizma, pa samim tim i prostakluka. „Svi smo čuli za ova dva slučaja, iako ih nismo videli uživo, jer su mediji od toga napravili glavnu temu,“ objašnjava Bazdulj. On upoređuje trenutnu situaciju sa pojavom radija, rekavši da radio nije povećao količinu ljudske gluposti, ali je učinio da ona postane glasnija.
Ivan Radovanović se osvrće na snimak Dijane Hrke, koji je video na sajtu „Danasa“. On ukazuje na to da je naslov bio obmanjujući, jer je umesto govora, ona zapravo vodila navijanje. „Ovo je nešto što ranije nije postojalo na ovakav način. Svi su poludeli i proglašavaju ovo za neku vrednost, što je najstrašnije,“ naglašava Radovanović. On ističe da se prostakluk sada smatra vrednošću, što se očigledno reflektuje i na način na koji se studenti organizuju.
Na kraju, Radovanović dodaje da je neverovatno kako se ovakav „sveti prostakluk“ proglašava za vrednost u društvu. On citira jednog profesora koji je predložio da studentska lista bude vođena od strane Dijane Hrke, što, po njegovom mišljenju, dodatno oslikava trenutne društvene norme i vrednosti.
Ova diskusija o protestima, medijima i društvenim vrednostima otvara mnoge važne teme koje se tiču identiteta, empatije i granica prihvatljivog u javnom diskursu. U vreme kada se čini da se društvo polarizuje, važno je razmisliti o tome kakve poruke šaljemo jedni drugima i kako se borimo za svoja prava. U tom smislu, protesti i reakcije na njih postaju ne samo pitanje ličnih stavova, već i šire društvene dinamike koja oblikuje naše svakodnevne živote.
