Prijavljivanje nelegalnih objekata u skladu sa novim Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima počelo je 8. decembra prošle godine i trajaće do 5. februara. Prema poslednjim podacima, do 20. januara je zaprimljeno ukupno 859.093 prijava građana za neupisane objekte na osnovu zakona poznatog kao „Svoj na svome“.
Republički geodetski zavod (RGZ) razjasnio je brojne dileme koje se javljaju u vezi sa primenom ovog zakona. Jedno od glavnih pitanja građana je da li prijave podnete prema ranijim propisima imaju pravno dejstvo. RGZ objašnjava da takve prijave više nemaju efekat, jer su svi postupci po prethodnim zakonima o legalizaciji obustavljeni. Osobe koje žele da im se upiše pravo svojine na objektima izgrađenim bez odgovarajuće građevinske dozvole, moraju podneti prijave po važećem zakonu, bez obzira na prethodne zahteve za ozakonjenje.
Još jedno često postavljano pitanje odnosi se na porez. Građani se pitaju da li upis u katastar automatski znači retroaktivnu naplatu poreza na imovinu, što bi ih moglo obeshrabriti da prijave svoje objekte. RGZ naglašava da upis prava svojine i naplata poreza nisu uvek direktno povezani. Vlasnici nelegalno izgrađenih objekata već imaju obavezu da plaćaju porez na imovinu, što mnogi od njih već čine.
Zahvaljujući postojećim snimcima iz vazduha, moguće je utvrditi površinu i spratnost objekta, čak i onih izgrađenih u zgradama za kolektivno stanovanje. Za nepokretnosti za koje se prijava za upis ne podnese, a koje nisu u evidenciji za porez na imovinu, porez se može odrediti i bez prijave. U tom slučaju, postoji mogućnost da se vlasnicima utvrdi obaveza plaćanja poreza na imovinu i za prethodnih pet godina, u skladu sa važećim propisima.
Takođe, RGZ upozorava da prijavljivanje porodične nepokretnosti koja je već priključena na komunalnu infrastrukturu, i ne planira se za prodaju, može biti kratkoročno razmišljanje. Neupisana nepokretnost je pravno „nevidljiva“, što može otežati ili onemogućiti njeno nasleđivanje, prodaju ili korišćenje kao sredstva obezbeđenja, kao što je hipoteka. Priključenje na komunalne mreže može biti otežano ili nemoguće za objekte koji nisu upisani, isto kao i radovi na rekonstrukciji i adaptaciji, koji se sprovode u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Pravni i praktični položaj vlasnika upisanih nepokretnosti je višestruko povoljniji od vlasnika koji ne poseduju upis. U javnosti se pojavila tvrdnja da je zakon prvenstveno namenjen investitorima koji su nelegalno gradili, a ne običnim građanima. Međutim, RGZ tvrdi da je cilj zakona da građani postanu „svoji na svome“ i da je upis svojine u katastar ključni uslov za to.
Do sada nije bilo upisa jer to predviđa sam zakon – nakon isteka roka za prijave (5. februar 2026. godine) i dodatnog roka od 30 dana za prigovore (7. mart), biće moguće izdati potvrde o ispunjenju uslova i doneti rešenja o upisu. Prema procenama, prvi upisi mogli bi se očekivati od marta 2026. godine, a cilj je da se rešenja donesu u najkraćem mogućem roku, uz naglasak na pravnu sigurnost u imovinsko-pravnim odnosima.
Zakon o legalizaciji nelegalnih objekata pruža priliku građanima da osiguraju svoja prava i imovinu, ali je neophodno da se svi zainteresovani građani aktivno uključe u proces prijave kako bi izbegli moguće komplikacije u budućnosti. Ovo je značajan korak ka rešavanju problema nelegalne izgradnje i uspostavljanju reda u oblasti nepokretnosti.
