Oštar izveštaj Evropskog revizorskog suda (ECA) ukazuje na ključne prepreke u postizanju potpuno integrisanog energetskog tržišta unutar Evropske unije, kao što su nedovoljna mrežna infrastruktura i prekogranične interkonekcije. Četiri godine nakon pokretanja inicijative za smanjenje zavisnosti od ruske nafte i gasa, izveštaj pokazuje da EU ne ostvaruje postavljene ambicije u domenu energetske suverenosti i prelaska na čistu energiju.
Uvozi ruske nafte su dramatično opali usled sankcija, dok se uvoz gasa takođe smanjio, ali revizori upozoravaju da se ne može sve to pripisati planu REPowerEU, koji je pokrenut 2022. godine. Oni ističu da su i drugi faktori, poput blagih zima i smanjene potrošnje zbog visokih cena energije, doprineli smanjenju uvoza. Sabotaža gasovoda Severni tok 2022. godine dodatno je otežala situaciju, razotkrivajući ranjivost evropskih energetskih sistema.
Prema rečima portparola Komisije, plan REPowerEU je doprineo smanjenju uvoza ruskog gasa, koji bi trebao pasti sa 152 milijardi kubnih metara u 2021. godini na 36 milijardi kubnih metara do 2025. godine. Međutim, postepena obustava uvoza ruskog LNG-a i gasa iz gasovoda podseća na izazove koje EU još uvek mora da prevaziđe.
Izveštaj ECA takođe naglašava nedovoljne kapacitete obnovljivih izvora energije, koji su opisani kao „zanemarljivi“ u odnosu na ciljeve Komisije od 103 GW. Iako je EU dodala više od 200 GW kapaciteta solarne i vetroenergije između 2022. i 2024. godine, revizori ističu da je značajan deo tog kapaciteta rezultat drugih mera, a ne direktno povezanih sa REPowerEU.
EU rizikuje da zameni jednu formu energetske zavisnosti drugom, udaljavajući se od ruskih fosilnih goriva bez izgradnje potrebne infrastrukture za čistu energiju. Kritičari smatraju da bez napretka na ovom polju, EU neće moći da postigne svoje klimatske i energetske ciljeve. S obzirom na postojeće izazove, investiranje u čistu energiju moglo bi dovesti do ograničenja proizvodnje i negativnih cena, što bi predstavljalo značajan problem za energetsku stabilnost EU.
Revizija ECA dolazi kao kritika Briselu, koji je iskoristio rusku invaziju na Ukrajinu da ubrza Zeleni dogovor i odbaci oslanjanje na jeftina fosilna goriva iz Moskve. Ipak, izveštaj sugeriše da je plan REPowerEU stagnirao, uprkos dostupnim stotinama milijardi evra. U svetlu novih geopolitičkih tenzija, ECA upozorava na potrebu ubrzanja diversifikacije snabdevanja i smanjenja zavisnosti od jednog dobavljača.
Jedna od glavnih prepreka integraciji evropskog energetskog sistema ostaje nedostatak finansiranja. Revizori su otkrili da su države članice EU obezbedile samo 54,3 milijarde evra od 300 milijardi evra dodatnog finansiranja koje je bilo na raspolaganju kroz fond EU za oporavak. To je manje od jedne petine potrebnih investicija za ostvarivanje ciljeva plana.
Nedovoljno korišćenje grantova i administrativni tereti predstavljaju dodatne prepreke za zemlje članice. Iako portparol Komisije brani finansiranje kao ključno za ubrzanje sprovođenja prioriteta REPowerEU, revizori naglašavaju da su nacionalni energetski i klimatski planovi često bili nedovoljno konkretni.
Brisel je uspeo da promoviše energetsku nezavisnost, ali je suočen sa jasnim investicionim jazom. Plan Komisije zavisi od spremnosti i sposobnosti zemalja EU da realizuju potrebna ulaganja. Sledeći politički izazov biće završavanje pregovora o budućnosti elektroenergetskih mreža do kraja godine, što će odrediti pravce buduće energetske politike EU.
