Prema najnovijoj međunarodnoj studiji, koja je uključivala više od 50 istraživača, 2025. godina je obeležena rekordnim temperaturama okeana. Tokom protekle godine, mora su akumulirala više toplote nego u bilo kojoj godini otkako se vrše merenja. Ova studija je sprovedena od strane Instituta za morske nauke Nacionalnog istraživačkog saveta u Rimu i Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju u Bolonji, a rezultati su objavljeni u naučnom časopisu „Advances in Atmospheric Sciences“.
Povećanje temperature u okeanima tokom 2025. godine iznosilo je neverovatnih 23 triliona džula. Za poređenje, ova količina energije je ekvivalentna onoj koju je globalna ekonomija potrošila tokom 37 godina. Ova dramatična promjena u temperaturama ocean je uzrokovana višestrukim faktorima, uključujući globalno zagrevanje, koje je rezultat ljudskih aktivnosti kao što su sagorevanje fosilnih goriva i deforestacija, koje doprinose povećanju stakleničkih gasova u atmosferi.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na temperature okeana je fenomen El Niño, koji se pojavljuje svake nekoliko godina i može značajno uticati na klimatske uslove širom sveta. Ovaj fenomen dovodi do povećanja temperature površinskih voda u Tihom okeanu, što može izazvati promene u vremenskim obrascima, uključujući suše i poplave.
Osim što ima direktan uticaj na klimu, povećanje temperature okeana ima i brojne druge posledice. Topliji okeani mogu dovesti do povećanja nivoa mora, što predstavlja ozbiljnu pretnju za obalne gradove i ekosisteme. Takođe, promene u temperaturi vode mogu uticati na morske ekosisteme, uključujući koralne grebene, koji su osetljivi na promene temperature i kiselosti vode.
Osim ekoloških posledica, povećanje temperature okeana može imati i ekonomske posledice. Ribarstvo, koje zavisi od zdravlja morskih ekosistema, može biti ozbiljno ugroženo. Takođe, turizam u obalnim područjima može biti pogođen, jer porast nivoa mora može smanjiti dostupnost plaža i drugih turističkih atrakcija.
Prema rečima naučnika, važno je da se prepoznaju i razumeju ovi trendovi kako bi se razvile strategije za ublažavanje posledica klimatskih promena. To uključuje smanjenje emisije stakleničkih gasova, prelazak na obnovljive izvore energije, kao i očuvanje i obnovu prirodnih ekosistema koji mogu pomoći u apsorpciji ugljen-dioksida iz atmosfere.
Osim toga, međunarodna saradnja je ključna u borbi protiv klimatskih promena. Zemlje širom sveta moraju raditi zajedno kako bi se razvile i implementirale politike koje će smanjiti emisije i zaštititi prirodne resurse. To uključuje i ulaganja u tehnologije koje mogu pomoći u smanjenju uticaja klimatskih promena, kao što su tehnologije za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida.
Naučnici takođe naglašavaju važnost obrazovanja javnosti o klimatskim promenama i njihovim posledicama. Povećanje svesti može podstaći pojedince i zajednice da preduzmu akcije koje će pomoći u smanjenju njihovog uticaja na životnu sredinu.
U zaključku, rekordne temperature okeana u 2025. godini predstavljaju ozbiljnu pretnju za našu planetu. Povećanje toplote u okeanima ima dalekosežne posledice koje se protežu od ekoloških do ekonomskih problema. S obzirom na to, neophodno je da se preduzmu hitne akcije kako bi se ublažile posledice klimatskih promena i osiguralo održivo okruženje za buduće generacije.
