Dugovanja građana i privrede prema bankama u Srbiji nastavila su da rastu, a prema podacima Udruženja banaka Srbije, na kraju januara 2026. godine dostigla su iznos od 4.373,23 milijarde dinara, što je približno 37 milijardi evra. Ovaj trend rasta predstavlja značajan problem za domaće stanovništvo i privredu, s obzirom na to da se ukupna zaduženost povećala za 15,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
U ovom iznosu, dug građana čini 1.949,15 milijardi dinara, što odgovara oko 16,5 milijardi evra, dok na privredu otpada 2.327,84 milijarde dinara, odnosno oko 19,7 milijardi evra. Preostali deo čini dug preduzetnika. Ove brojke ukazuju na to da su građani u poslednjem periodu postali sve više zaduženi, što može uticati na njihovu finansijsku stabilnost i kvalitet života.
Prema izveštaju Kreditnog biroa, najizraženiji rast zaduženosti zabeležen je kod građana, čiji je dug povećan za 19,7 procenata, što iznosi oko 2,7 milijardi evra. Građani se najčešće zadužuju putem gotovinskih kredita, čiji iznos je na kraju januara dostigao 953,13 milijardi dinara, što je nešto više od osam milijardi evra. Ovaj segment zaduženja je porastao za čak 21,8 odsto na godišnjem nivou.
Slede stambeni krediti i zajmovi za adaptaciju, čiji ukupni dug iznosi 830,26 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 19 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Keš krediti su popularni među građanima zbog brze procedure i nenamenskog karaktera, iako su među najskupljim oblicima zaduživanja, sa kamatama koje se kreću od 8 do 10 procenata godišnje. U poređenju sa tim, kamate na stambene kredite su znatno niže i uglavnom ne prelaze 5 procenata.
Udeo docnje u ukupnom dugu iznosi 1,9 procenata, što je na istom nivou kao prethodnog meseca, ali manje nego godinu dana ranije kada je iznosio 2,5 procenata. Najveća kašnjenja u plaćanju dugova zabeležena su kod preduzetnika (3,7 procenata), dok pravna lica beleže kašnjenje od 2,4 procenata. Stanovništvo ima najniži nivo docnje, koji iznosi 1,2 procenata, što može ukazivati na to da većina građana redovno izmiruje svoje obaveze prema bankama.
Na kraju januara 2026. godine, u Srbiji je bilo 165.175 korisnika stambenih kredita. U isto vreme, evidentirano je 9,68 miliona tekućih računa, što predstavlja rast od 4,3 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, broj kreditnih kartica smanjen je za 3,7 procenata, što može ukazivati na oprezniji pristup zaduživanju među potrošačima.
Ova situacija dovodi do pitanja o finansijskoj stabilnosti i budućim ekonomskim trendovima u zemlji. Rastuća zaduženost može imati dugoročne posledice, kako za pojedince, tako i za celokupnu ekonomiju Srbije. Uz sve veće kamate i neizvesne ekonomske prilike, građani bi mogli biti pod pritiskom da smanje potrošnju i preispitaju svoje finansijske odluke.
U svetlu ovih podataka, stručnjaci savetuju građanima da budu oprezni prilikom uzimanja novih kredita i da se fokusiraju na izmirenje postojećih dugova, kako bi očuvali svoju finansijsku stabilnost. Rastući dugovi predstavljaju izazov za sve sektore društva, te je važno da se preduzmu odgovarajući koraci kako bi se obezbedila održiva budućnost za građane i privredu Srbije.
