Telo pronađeno na crkvenom groblju u tvrđavi Račesa, koja se nalazi u istočnoj Hrvatskoj, izazvalo je veliku pažnju arheologa i stručnjaka. Ova fascinantna lokacija otkrila je ostatke osobe koja je bila iskopana, obezglavljena, a zatim ponovo sahranjena licem okrenutim nadole, što ukazuje na to da je postojala zabrinutost da bi mogao postati vampir. Ova praksa nije u skladu sa hrišćanskim običajima, što dodatno komplikuje ovaj slučaj.
Arheolog Nataša Šarkić, koja je bila deo tima za iskopavanje, ističe da su kosti prvobitno bile ispravno sahranjene. „Uspevamo da pronađemo ruke, uključujući prste, što ukazuje na to da je sve bilo u ispravnom položaju. Međutim, grudni koš je bio obrnut,“ objašnjava ona. Ove informacije sugerišu da se nešto neobično dogodilo, verovatno u pokušaju da se spreči povratak pokojnika u obliku vampira.
Daljom analizom, tim je otkrio da je osoba bila ubijena i da je imala neobične prelome kostiju. „Bilo je jasno da se tu dešavalo nešto izvanredno, jer su ovi prelomi ukazivali na nasilnu smrt,“ dodaje Šarkić. Ova osoba je imala slomljen skočni zglob koji nije pravilno zarastao, što može sugerisati da je imala poteškoće pri hodu. Takođe, primetili su da je nekoliko meseci pre smrti imala slomljena rebra, što ukazuje na to da je često bila u sukobu.
U slovenskoj tradiciji, verovalo se da duša pokojnika ostaje vezana za telo 40 dana nakon smrti, a ukoliko su postojale sumnje da bi osoba mogla postati „vampir“, preduzimale su se mere poput probadanja, spaljivanja ili odrubljivanja glave lešu. „Na Balkanu, ako je osoba mučena ili ubijena, postoji velika šansa da će se vratiti kao zli duh,“ napominje Šarkić. Ona dodaje da su ljudi sa nasilnom prošlošću često smatrani kandidatima za postanak zlih duhova.
Nakon analize posmrtnih ostataka, tim je pristupio rekonstrukciji lobanje. Grafički stručnjak Sisero Moraeš koristio je veštačku inteligenciju i podatke sa CT skenera kako bi virtuelno obnovio lobanju. Ovaj proces uključivao je i dodatne podatke živih donora kako bi se preciznije pozicionirali crte lica i mapiranje mekog tkiva. Korišćena je tehnika „anatomske deformacije“ kako bi se prilagodila glava donora lobanji subjekta, stvarajući potencijalno lice.
Prema rečima Šarkićeve, ovaj „vampir“ živeo je u 15. ili 16. veku, bio je visok oko 163 cm i veruje se da je imao između 40 i 50 godina kada je ubijen. Njegove stare i nove povrede ukazuju na to da je bio osoba naviknuta na nasilne sukobe, moguće vojnik ili razbojnik. Ovaj grob je otkriven 2023. godine i deo je većeg broja od preko 180 grobova pronađenih u tvrđavi Račesa.
Nakon završetka istraživanja, Šarkić i Moraeš su objavili svoju studiju u časopisu OrtogOnLineMag, otkrivajući ne samo fizičke aspekte ove jedinstvene sahrane, već i kulturni kontekst vezan za verovanja o vampirima i duhovima u tom vremenu. Ova otkrića ne samo da proširuju naše razumevanje istorije ovog područja, već i otvaraju nova pitanja o životima i verovanjima ljudi koji su živeli u to vreme.
U svetu arheologije, svaki novi nalaz može pružiti uvid u prošlost i razumevanje običaja koji su oblikovali zajednice. Ova priča o „vampiru“ iz Račese nije samo fascinantna, već i podsjećanje na to koliko su ljudi kroz istoriju strahovali od onoga što ne razumeju i kako su se borili protiv svojih strahova na različite načine.
