Rejting francuskog predsednika Emanuela Makrona zabeležio je značajan pad, dosegnuvši samo 25 odsto u decembru 2025. godine. Ovaj rezultat predstavlja najniži nivo popularnosti od njegovog preuzimanja funkcije 2017. godine, prema istraživanju javnog mnjenja koje je sprovela agencija Toluna/Harris Interactive za francuski informativni kanal LCI. U novembru je Makronova popularnost bila nešto bolja, dostigavši 29 odsto, ali je u decembru izgubio 4 procentna poena.
Ovaj pad popularnosti može se delimično objasniti preusmeravanjem pažnje javnosti sa međunarodnih pitanja na unutrašnju politiku Francuske. U poslednje vreme, mnogi građani su se fokusirali na unutrašnje izazove, što je uticalo na percepciju i podršku predsedniku. Takođe, istraživanje je pokazalo da samo 37 odsto Francuza planira da gleda tradicionalne predsedničke čestitke na kraju godine, što je smanjenje u odnosu na prethodne godine (40 odsto u 2024. i 43 odsto u 2023. godini). Ovi podaci sugerišu da građani sve manje veruju u predsedničke poruke, što može dodatno oslabiti Makronovu poziciju.
Istraživanje je takođe pokazalo pad popularnosti drugih ključnih političara u Francuskoj. Premijer Sebastijan Lekornu zabeležio je blagi pad na 34 odsto, dok su neki ministri, poput ministra pravde Žerala Darmanena, zadržali relativno visoke rezultate sa 38 odsto. S druge strane, ministar unutrašnjih poslova Loren Nunez i ministarka kulture Rašida Dati beleže 28, odnosno 24 odsto popularnosti. Na pozitivan način se istakao ministar zadužen za ekološke promene, Matje Lefevre, koji je zabeležio rast od jednog procentnog poena, sa 14 na 15 odsto.
U vrhu političkog barometra nalaze se lider ekstremne desnice, Žordan Bardela, sa 42 odsto, dok je liderka Nacionalnog okupljanja, Marin le Pen, pala na 39 odsto. Ova situacija ukazuje na rastući uticaj ekstremne desnice u Francuskoj, što može predstavljati izazov za Makronovu administraciju. Na trećem mestu nalaze se Bruno Retajo, lider desničarskog republikanskog bloka i Marion Marešal, oboje sa 30 procenata podrške.
Istraživanje je sprovedeno između 22. i 23. decembra 2025. godine na uzorku od 1.099 osoba, uz marginu greške od 1,4 do 3,1 procenta. Ovi rezultati ukazuju na značajne promene u političkom pejzažu Francuske, gde se opadajuća popularnost trenutnog predsednika može smatrati upozorenjem za njegovu budućnost i strategije koje će primeniti u narednom periodu.
Makronova administracija je suočena s brojnim izazovima, uključujući ekonomske probleme, nezadovoljstvo građana i rastuću polarizaciju unutar društva. U svetlu ovih rezultata, potrebno je da se preispitaju strategije koje su do sada primenjene. Predsednik će morati da pronađe način da ponovo pridobi podršku građana, možda kroz veće fokusiranje na unutrašnje probleme i efikasnije odgovore na izazove s kojima se suočavaju.
Sve u svemu, trenutna situacija u Francuskoj ukazuje na promene u političkom razmišljanju i vrednostima građana. U vreme kada je popularnost vodećih političara u opadanju, izazov za sve njih biće kako se prilagoditi novim okolnostima i zahtevima javnosti. Da li će Makron uspeti da pronađe put ka obnovljenoj podršci ili će se suočiti s daljim padom popularnosti, ostaje da se vidi u narednim mesecima.
