Donald Tramp je nedavno potpisao zakon o sankcijama protiv Rusije, koji je osmislio pokojni senator Lindzi Grejem pre manje od mesec dana. Ove sankcije su se fokusirale na kupce ruske nafte i gasa. Ipak, Tramp je odlučio da privremeno ukine američke sankcije na uvoz ruskog dizela, što je izazvalo brojne političke reakcije u SAD-u. Ekonomski efekti ove odluke su minimalni, ali njene političke posledice su postale ozbiljan izazov za Trampovu administraciju, piše Sem Uilsen u analizi za Moskovski tajms.
Na Kapitol Hilu su se pojavila tri različita pristupa Trampovoj odluci. Prvi se sastoji od pristalica oštrog stava prema Rusiji iz obe stranke, koji zahtevaju da se odluka povuče i da se pojača sankcioni pritisak na Moskvu. Drugi pristup potiče od predstavnika tradicionalnog političkog establišmenta, koji smatraju da bi ublažavanje sankcija moglo otvoriti put za veće ustupke Rusiji. Ovaj pristup podržavaju i demokrate i republikanci koji traže oprezniji pristup. Treći tabor čine Trampovi pristalice, koji podržavaju njegovu nameru da postigne sporazum sa Moskvom.
Sama priroda dogovora ostaje nejasna, jer su njegovi uslovi tajni. Trampova objava na društvenoj mreži Truth Social iznenadila je mnoge, a informacije o tome ko će kupovati ruski dizel i kako će se organizovati isporuke nisu dostupne. Kongres ima ograničene mogućnosti da reaguje; zakonodavci mogu zabraniti državne nabavke ili uvesti sankciona ograničenja, ali njihov uticaj na privatne transakcije je manji.
Jedno od ključnih pitanja koje postavljaju analitičari jeste šta je Tramp dobio od Putina zauzvrat za ovu kontroverznu odluku. Kongresmeni su već krenuli u kritiku administracije, smatrajući da je ovakva odluka, koja može signalizirati promenu spoljnopolitičkog kursa SAD, doneta bez učešća zakonodavaca. Pored toga, Tramp je pooštrio retoriku prema ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom, naglašavajući potrebu za promenom na toj poziciji.
U svetlu ovih događaja, Kongres je počeo da preduzima korake kako bi osporio Trampovu odluku i povratio svoj uticaj na spoljnopolitičko oblikovanje. Republikanac iz Pensilvanije, Brajan Ficpatrik, najavio je dvostranački predlog zakona koji bi zabranio kupovinu ruske nafte i njenih derivata. Ovaj zakon, nazvan „Zakon Ronalda Regana o miru kroz snagu“, podseća na jedan od glavnih ideoloških slogana prošlih republikanskih administracija.
Ficpatrik planira da iskoristi poseban parlamentarni postupak kako bi predlog zakona stavio na glasanje bez saglasnosti rukovodstva Predstavničkog doma. Ova taktika se ranije pokazala neuspešnom, ali je i dalje prisutna u pokušajima da se zaobiđe rukovodstvo. U Senatu, značajna dvostranačka grupa senatora se izjasnila protiv Trampove odluke, podsećajući da je Kongres 2022. godine zabranio uvoz ruskih energenata kako bi se Moskvi oduzeli dodatni prihodi za vođenje rata protiv Ukrajine.
Trampova odluka se suočava s brojnim kritikama, a demokratski senator Ričard Blumental je optužio Trampa da je ukidanje sankcija praktično saradnja sa Putinovim agresijama. Prema njegovom mišljenju, ovaj dogovor će pomoći ruskoj ekonomiji i omogućiti Moskvi da nastavi vojne operacije. Iako ima pristalica unutar Trampove administracije koje veruju da će dogovor doneti ekonomske koristi, kritičari ukazuju na ozbiljne spoljnopolitičke posledice.
U ovom trenutku, republikansko rukovodstvo je prilično tiho, dok su demokratski lideri oštro kritikovali Trampovu odluku, pozivajući na jačanje sankcijskog pritiska na Rusiju umesto na popuštanje. Kritike se ne završavaju samo na izjavama; očekuje se da će se situacija razvijati i u Kongresu, gde će se verovatno nastaviti borbe oko spoljne politike SAD prema Rusiji i Ukrajini.
U svetlu ovih dešavanja, očigledno je da će se sukob između Bele kuće i Kongresa nastaviti, a reakcije na Trampovu odluku će se verovatno pojačati kako se bliže izbori. U međuvremenu, Trampova administracija razmatra različite opcije, uključujući i mogućnost obustavljanja isporuka oružja Ukrajini, što dodatno komplikuje situaciju.
