Slovenci danas glasaju na referendumu koji se odnosi na zakon o pomoći pri umiranju, koji bi omogućio terminalno bolesnim, mentalno sposobnim osobama da okončaju svoj život uz medicinsku pomoć. Ovaj zakon je izazvao brojne debate u društvu, s obzirom na etičke i pravne aspekte koji se tiču ljudskog života i prava na smrt.
Pre referenduma, održano je trodnevno prevremeno glasanje, u kojem je učestvovalo 35.730 birača, što čini samo 2,11 odsto od ukupnog broja upisanih birača. Danas se održava opšte glasanje na 2.971 redovnom biračkom mestu, uz dodatna 88 posebnih biračkih mesta i 29 diplomatsko-konzularnih predstavništava u inostranstvu. Ukupno skoro 1,7 miliona birača ima pravo glasa i može da glasa između 7 i 19 časova.
Referendum o Zakonu o pomoći pri umiranju dolazi u vreme kada deo javnosti izražava protivljenje ovoj inicijativi, smatrajući da bi usvajanje zakona predstavljalo kršenje ustavne odredbe koja garantuje nepovredivost ljudskog života. Ovaj kontroverzni zakon je na konsultativnom referendumu u junu 2024. godine dobio podršku 55 odsto birača, što je otvorilo put za izradu zakona.
Zakon predviđa da mentalno sposobne, terminalno bolesne osobe koje trpe nepodnošljivu patnju imaju pravo na dobrovoljno okončanje svog života uz medicinsku pomoć. Međutim, donošenje ovog zakona ne može se dogoditi dok se ne postigne pozitivna odluka na referendumu. Da bi zakon bio odbijen, većina birača mora glasati protiv njega, a glasovi protiv moraju predstavljati najmanje jednu petinu ukupnog biračkog tela.
Za zakon da bude odbijen, potrebno je ispuniti odbijajući kvorum, što znači da većina birača koji su glasali mora biti protiv zakona, a da „protiv“ glasa najmanje 20 odsto svih upisanih birača. U ovom kontekstu, s obzirom na broj birača sa pravom glasa, najmanje 339.205 birača mora se izjasniti protiv zakona kako bi on bio poništen.
Ova tema predstavlja značajan izazov za društvo u Sloveniji, gde se etički, moralni i pravni aspekti često prepliću. Mnogi smatraju da bi legalizacija pomoći pri umiranju mogla otvoriti vrata zloupotrebama, dok drugi ističu značaj autonomije pojedinca i prava na samoodređenje, posebno u trenutku kada osoba pati od neizlečive bolesti.
Društvena debata oko ovog pitanja je složena i emocionalna, sa snažnim argumentima s obe strane. Podržavaoci zakona ističu da bi on omogućio dostojanstven završetak života onima koji se suočavaju sa nepodnošljivim bolom i patnjom, dok protivnici upozoravaju na moguće posledice i ishod takvih odluka.
Nakon današnjeg glasanja, konačni ishod referenduma će zavisiti od toga koliko će birača izaći na birališta i kako će se izjasniti. Ovo je trenutak koji bi mogao da oblikuje budućnost zakonodavstva u Sloveniji i postavi važne presedane za slične inicijative u drugim zemljama.
Kao što je slučaj sa mnogim pitanjima koja se tiču ljudskih prava, ovakvi zakoni zahtevaju pažljivo razmatranje i široku javnu diskusiju. Bez obzira na ishod, jasno je da će ova tema nastaviti da bude u fokusu društvenog dijaloga u Sloveniji i šire. Razumevanje i empatija prema onima koji se suočavaju sa terminalnim bolestima ostaje ključno, dok se istovremeno razmatraju pravni okviri koji oblikuju njihova prava i mogućnosti na kraju života.
