Plasman reprezentacije Bosne i Hercegovine na Svetsko prvenstvo u fudbalu izazvao je različite reakcije širom zemlje. Dok su u gradovima Federacije Bosne i Hercegovine, kao što su Sarajevo, Zenica i Tuzla, proslave bile glasne i duge, u Republici Srpskoj je situacija bila znatno drugačija. U Banjaluci, gradu koji je često označavan kao glavni grad RS, nije bilo slavlja. Reakcije su bile svedene, a mnogi su ukazali na političke konotacije uspeha reprezentacije.
Istraživanje među građanima Banjaluke otkriva da su mnogi bili indiferentni prema uspehu reprezentacije BiH. Mnogi su naveli da prate reprezentaciju Srbije, a samo nekolicina ljubitelja fudbala čestitala je na dobrom plasmanu. Ovaj nedostatak entuzijazma dovodi se u vezu sa simbolikom koja prati reprezentaciju BiH, kao i sa etničkim razlikama koje se javljaju unutar zemlje.
Nebojša Vukanović, lider opozicije, istakao je pre plasmana BiH na Svetsko prvenstvo da je reprezentacija jedina na svetu koja nije imala svoju zastavu na utakmicama. Umesto toga, dominirale su zastave s ljiljanima, što je podsetilo mnoge na ratna vremena. Vukanović je postavio pitanje zašto se ne koristi zastava BiH i zašto su se na utakmicama isticale zastave jednog dela naroda.
Kritike na račun zastava i simbola se nisu zaustavile na Vukanoviću. Korisnici društvenih mreža u RS izrazili su svoje nezadovoljstvo, a Gorica Dodik, političarka iz RS, nije krila svoj stav o tome. Pitanja su se postavljala i o tome zašto u timu BiH nema Srba, što dodatno odražava etničku distancu koja postoji unutar zemlje.
Politikolog Vojislav Savić naglašava da je etnička distanca 2026. godine veća nego što je bila 2014. godine. Prema njegovim rečima, osećaj pripadnosti simbolima BiH ne postoji kod svih, što dovodi do stvaranja dve odvojene javnosti. Iako se ljudi na ličnom nivou mogu sarađivati, kolektivno osećanje zajedništva je slabije, posebno kada su u pitanju simboli reprezentacije.
Savić dodaje da se na utakmicama nekada mogla videti veća prisutnost zastava BiH, dok sada dominira samo zastava s ljiljanima, koja je povezana sa jednim delom u sukobu iz prošlosti. Uoči derbija između Zvezde i Partizana, Savić ukazuje na to da će više ljudi pratiti taj događaj nego utakmicu BiH protiv Italije, što dodatno oslikava podeljenost u sportu.
Andrea Jaglica, bivša košarkašica i sadašnja urednica ATV-a, komentariše da je njen medij, kao i stanovnici RS, bez euforije pratili utakmicu. Prema njenim rečima, iako postoji deo Srba koji iz sportskih razloga navijaju za reprezentaciju BiH, generalno je prisutno razdvajanje. Jaglica ukazuje na to da je Fudbalskom savezu BiH bio potreban Srbin iz Laktaša kako bi se ostvario uspeh u sportu, implicirajući potrebu za širim uključivanjem svih etničkih grupa.
Na dan kada su reprezentativci BiH primili čestitke za plasman na Mundijal, zvaničnici iz RS takođe su pružili čestitke, ali su bile usmerene na Jevreje povodom praznika Pesah. Ovo dodatno ukazuje na složenost političkih i etničkih odnosa u zemlji, gde se uspeh jedne reprezentacije često doživljava kroz prizmu nacionalnih i etničkih identiteta.
Proslava uspeha reprezentacije BiH na Svetskom prvenstvu tako nije samo sportski događaj, već i ogledalo složenih odnosa unutar društva, gde se sport često prepliće sa politikom i etničkim identitetima. Kako se budu razvijali odnosi i percepcije među različitim etničkim zajednicama u BiH, ostaje da se vidi.
