U planinskim područjima istočnog Avganistana, spasilačke akcije nakon razornog zemljotresa koji je pogodio region uključuju američke komandose, koji su se spustili padobranima u teško dostupne oblasti. Prema podacima Rojtersa, zemljotresi su izazvali smrt oko 1.400 ljudi, dok je broj povređenih prema poslednjim izveštajima talibanske administracije dostigao 3.124.
Prvi zemljotres, magnitude 6 stepeni Rihterove skale, dogodio se u nedelju 31. avgusta, uzrokujući značajnu štetu i razaranje u provincijama Kunar i Nangarhar. Drugi zemljotres, magnitude 5,5 stepeni, odigrao se dan kasnije, izazivajući paniku i prekinuvši spasilačke napore, dok su mnoge kuće srušene do temelja. Ova dva zemljotresa su dodatno otežala situaciju, jer su izazvali nova oštećenja na već pogođenim objektima.
Na društvenim mrežama počele su da kruže teorije o tome da su američke snage namerno bombardovale deo Avganistana, uzrokujući pomeranje tektonskih ploča i tako izazivajući zemljotres. Ove tvrdnje su izazvale zabrinutost i raspravu među korisnicima interneta. U vezi sa tim, postavljeno je pitanje da li bombardovanje može izazvati zemljotres.
Veštačka inteligencija, koja je analizirala ovu temu, dala je odgovor koji je istovremeno i „da“ i „ne“. Naime, određeni tipovi eksplozija, poput nuklearnih proba, mogu izazvati manje zemljotrese, ali bi za to bile potrebne izuzetno jake detonacije. U šezdesetim godinama prošlog veka, tokom Hladnog rata, u Nevadi su sprovedeni eksperimenti sa nuklearnim oružjem, a neki se sećaju da je nedugo nakon toga Kaliforniju pogodio zemljotres za koji su mnogi verovali da je bio veštački izazvan.
S druge strane, fizičari naglašavaju da obične bombe ili granate koje padaju na tlo ne mogu izazvati zemljotres. Prema njihovim rečima, bilo bi potrebno mnogo bombi da bi se izazvao slabiji zemljotres, koji bi, u tom slučaju, bio neprimetan za ljude. Ovo ukazuje na to da su teorije o namernom izazivanju zemljotresa putem bombardovanja više plod mašte nego naučne činjenice.
Prema poslednjim podacima, u zemljotresima je stradalo 1.411 ljudi, a više od 5.400 kuća je uništeno. Ova tragedija je dodatno otežila već tešku situaciju u zemlji koja se suočava sa brojnim izazovima. Talibanska administracija se suočava s kritikama zbog nedostatka efikasnosti u reagovanju na prirodne katastrofe, a međunarodna zajednica je pozvana da pruži pomoć pogođenima.
U takvim okolnostima, međunarodna pomoć postaje ključna za oporavak pogođenih zajednica. Spasilačke ekipe, uključujući i američke komandose, nastavljaju da rade na terenu kako bi pomogle preživelima, ali izazovi su ogromni. Teško dostupni tereni, dodatna oštećenja izazvana drugim zemljotresima i potreba za brzim odgovorom otežavaju spasilačke operacije.
Kao što je prikazano, zemljotresi su prirodne katastrofe koje mogu imati razorne posledice po ljudske živote i infrastrukturu. U ovom slučaju, situacija u Avganistanu je dodatno pogoršana političkim i ekonomskim uslovima, što otežava oporavak i suzbijanje humanitarne krize. Spasilačke akcije i međunarodna pomoć bi mogle biti ključni faktori u smanjenju patnje i obnovi pogođenih oblasti.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti da prirodni fenomeni kao što su zemljotresi zahtevaju ozbiljno razmatranje i pripremu, kako bi se ublažili njihovi efekti na ljudske živote i zajednice. S obzirom na trenutnu situaciju, međunarodna saradnja i solidarnost biće od suštinske važnosti za oporavak Avganistana.
