Iako su cene hrane u nekim zemljama ispod proseka EU, domaćinstva u tim zemljama često troše značajan deo svog budžeta na hranu. U proseku, hrana čini oko 11,9% ukupne potrošnje u Evropskoj uniji, dok u zemljama kao što je Rumunija taj udeo iznosi čak 20%. Cene hrane variraju širom Evrope, a Indeks nivoa cena hrane Eurostata omogućava upoređivanje troškova hrane među različitim državama. Kada se prosečna potrošačka korpa hrane u EU postavi na 100 evra, indeksi pokazuju koliko bi ta korpa koštala u svakoj zemlji.
Prema podacima Eurostata, Severna Makedonija je 2024. godine bila najjeftinija zemlja za kupovinu hrane među 36 evropskih država, sa troškovima od 73 evra, što je 27% manje od proseka EU. S druge strane, Švajcarska se ističe kao najskuplja zemlja, gde ista korpa hrane košta 161,1 evro, što je 61,1% više od proseka EU. Severna Makedonija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, ima aktivne trgovinske sporazume sa Unijom, dok Švajcarska nije deo Evropskog ekonomskog prostora (EEP).
U okviru EU, Rumunija ima najniže cene hrane (74,6 evra), dok je Luksemburg najskuplji (125,7 evra). Hrana je u Rumuniji jeftinija za 25,4%, dok je u Luksemburgu skuplja za 25,7% u odnosu na prosek EU. Pored Švajcarske, Island (146,3 evra) i Norveška (130,6 evra) takođe spadaju među najskuplje zemlje za kupovinu hrane.
U Danskoj, Irskoj, Francuskoj, Austriji i Malti cene hrane su najmanje 10% više od proseka EU. Jugoistočna Evropa i Zapadni Balkan beleže najniže cene hrane, a Severna Makedonija, Rumunija, Turska (75,7 evra), Bosna i Hercegovina (82,5 evra), Crna Gora (82,6 evra) i Bugarska (87,1 evra) su ispod proseka EU. Srbija (95,7 evra) i Albanija (98,7 evra) takođe su jeftinije od proseka.
Među „velikom četvorkom“ EU, Italija (104) i Nemačka (102,9) imaju cene hrane iznad proseka, dok je Španija (94,6) za 5,4% jeftinija od proseka. Većina zemalja Centralne i Istočne Evrope, uključujući Slovačku, Poljsku, Češku i Mađarsku, i dalje su ispod ili blizu proseka EU. Zapadna Evropa generalno beleži više cene, a nordijske zemlje su među najskupljima.
Razlike u cenama hrane imaju značajan uticaj na domaćinstva, a strukturni faktori, poput troškova proizvodnje i integracije lanaca snabdevanja, igraju ključnu ulogu. Manje otvorene ekonomije, koje su sklonije oscilacijama, često su podložnije porastu cena tokom globalnih kriza, kao što su pandemija i sukob u Ukrajini. Ove razlike su važne jer zavise od dela budžeta koji domaćinstva moraju da izdvoje za hranu, pri čemu u nekim zemljama Istočne i Jugoistočne Evrope hrana čini više od 20% potrošnje domaćinstava.
Najvažniji uzrok razlika u cenama hrane su razlike u prihodima i platama. Zemlje sa višim prosečnim zaradama, poput Danske i Švajcarske, imaju i više cene hrane, jer se veći troškovi rada prenose na potrošače. Razlike u oporezivanju, posebno u vezi sa PDV-om na prehrambene proizvode, takođe objašnjavaju deo razlika. Na primer, Irska ima nižu ili nultu stopu PDV-a na hranu, dok Danska primenjuje standardnu stopu.
Ove razlike u cenama hrane takođe imaju posledice po sigurnost snabdevanja hranom. Iako zemlje sa visokim prihodima mogu lakše podneti visoke cene, domaćinstva sa nižim primanjima u Centralnoj i Istočnoj Evropi suočavaju se sa nesrazmerno većim teretom, čak i kada su nominalne cene hrane niže. Eurostatov indeks nivoa cena ne uzima u obzir prihode domaćinstava, što čini da su ti nivoi neprilagođeni pristupačnosti. Na primer, iako je hrana u Danskoj skupa, veći raspoloživi prihodi omogućavaju ljudima da kupe više.
