Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, boravi u Beogradu s ciljem da sasluša građane Srbije, razgovara sa vlastima, političkim akterima, civilnim društvom i opozicijom kako bi doprinela napretku Srbije prema Evropskoj uniji. Tokom posete, Kos je posetila i Novi Sad, gde je odala poštu stradalima u nedavnom incidentu na Železničkoj stanici.
U svojoj poruci na društvenoj mreži X, Kos je naglasila da dolazi u vreme kada je Srbija izašla iz teških meseci, ističući spremnost da pruži podršku onima koji se bore s trenutnom političkom blokadom. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, sastao se s njom i naglasio važnost iskrenog dijaloga i saradnje sa institucijama EU. Vučić je istakao da je razgovor bio konstruktivan, fokusiran na neophodne reforme i konkretne koristi za građane.
Analizirajući očekivanja od posete Marte Kos, stručnjaci su istakli da je ovo značajan korak u održavanju odnosa sa EU. Stanislav Sretenović, naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju, smatra da poseta Kos dolazi u osetljivom trenutku za unutrašnju politiku Srbije, naglašavajući da se pritisci i tenzije unutar društva povećavaju. Istakao je da će posle ove posete uslediti još jedna, od strane komesarke za spoljnu politiku i bezbednost.
Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike ukazao je na stagnaciju u procesu evropskih integracija Srbije, ističući da je došlo do zastoja, a čak i nazadovanja u pogledu usaglašenosti sa spoljnom politikom i stanjem demokratije u zemlji. On je primetio da se tokom posete moglo čuti više kritičkih tonova sa strane Kos nego konkretnih ponuda za pomoć Srbiji.
U razgovorima se osvrnulo i na dijalog Beograda i Prištine. Dimitrov je ukazao na jasne stavove EU o potrebi pune implementacije sporazuma iz 2023. godine, dok se dijalog trenutno nalazi u zastoju zbog unutrašnjih dešavanja kako u Srbiji, tako i na Kosovu.
Sretenović je naglasio da su razgovori bili ozbiljni, pri čemu su se mogli čuti oštri komentari i kritike. On smatra da Srbija ima mnogo pitanja za EU, posebno u vezi sa dvostrukim standardima koje EU pokazuje prema Srbiji. U kontekstu unutrašnjih tenzija, Sretenović i Dimitrov smatraju da će situacija u zemljama regiona i dalje uticati na odnose između Srbije i EU.
Dimitrov je podsetio na to da je put Srbije ka EU počeo 2012. godine, ali da je taj proces pun prepreka i stagnacije, sa padom podrške građana za članstvo u EU ispod 50%. On je ukazao na opadanje poverenja u EU, što je rezultat nedostatka komunikacije vlasti sa građanima o beneficijama koje članstvo u EU donosi.
Na kraju, analitičari su se osvrnuli na buduće korake Srbije prema EU, naglašavajući da će mnogo zavisiti od političke situacije unutar zemlje i spoljnopolitičkih odnosa, posebno u svetlu mogućih poseta visokih zvaničnika. Očekuje se da će Srbija imati priliku da se pripremi za naredne izbore, kako bi ispunila standarde potrebne za učlanjenje u EU, a Evropska unija će pratiti razvoj situacije u Srbiji i njenim odnosima sa susedima i međunarodnim partnerima.
